Психолози покушавају да утврде шта изазива ефекат дежа ви

Крајем 19. века почеле су да се јављају бројне теорије о томе шта изазива тај осећај дежа ви, што на француском значи „већ виђено“. Многи су претпостављали да овај осећај настаје као последица менталне дисфункције или неке врсте проблема са мозгом.

По некима је то било привремено „искакање“ у иначе нормалном функционисању људског памћења. Међутим, ова тема је тек недавно доспела у област науке, напомиње др Ен Клири, професорка когнитивне психологије са Универзитета у Колораду.

Од паранормалног до научног

Почетком овог миленијума, научник Алан Браун одлучио је да изврши преглед свега што су истраживачи писали о дежа ви ефекту до сада. Већина текстова до којих је дошао имала је призвук паранормалног, нечег што је имало везе са натприродним – попут сећања на догађаје из претходног живота или необјашњивих психичких способности. Но, такође је пронашао и истраживања у којима су испитивани обични људи о својим искуствима дежа ви ефекта. Из ових радова Браун је успео да извуче неке основне налазе о овом феномену.

На пример, Браун је установио да отприлике две трећине људи доживи овај осећај у неком тренутку свог живота. Утврдио је да је најчешћи покретач сцена или место, а на трећем месту као окидач је разговор. У медицинској литератури пак, пронашао је наводе о могућој повезаности дежа ви ефекта и неке врсте напада у мозгу.

Рад Алана Брауна послужио је као подстицај научницима да осмисле експерименте за истраживање ефекта већ виђеног.

Тестирање у психолошкој лабораторији

Подстакнута Брауновим радом, професорка Клири и њен истраживачки тим је почео да спроводи експерименте са циљем тестирања одређене хипотезе о могућим механизмима који изазивају дежа ви ефекат. Истражили су скоро вековима стару хипотезу да се дежа ви јавља када постоји просторна сличност између тренутне сцене и сцене која је већ доживљена, али заборављена. Психолози су ово назвали хипотезом гешталт фамилијарности.

На пример, замислите да пролазите поред јединице за интензивну негу у болници на путу да посетити болесног пријатеља. Иако никада раније нисте били у овој болници, затечени сте осећајем који имате. Основни узрок за ово искуство већ виђеног могао би бити то што поставка сцене, укључујући изглед намештаја и одређених предмета унутар тог простора, има исти распоред као нека друга ситуација коју сте доживели у прошлости.

Можда је начин на који је болничка јединица опремљена – намештај, ствари на пулту, начин на који се улази у ходник – исти као што су били постављени столови и намештај у ходнику школе када сте били на приредби за прваке годину дана раније. Према хипотези о гешталт фамилијарности, ако вам не падне на памет та претходна ситуација са сличним распоредом као садашња, можда ћете имати јак осећај блискости са тренутном ситуацијом.

Виртуелна стварност за тестирање хипотезе

Да би истражио ову идеју у лабораторији, тим професорке Клири је користио виртуелну стварност да постави испитанике у одређене сцене. Ово им је омогућило да манипулишу окружењима у којима су се испитаници нашли – поједине сцене су имале исти просторни распоред, а иначе су биле потпуно различите ситуације.

Као што су и претпоставили, постојала је већа вероватноћа да ће се појавити ефекат већ виђеног када су испитаницима приказане сцене са истим просторним распоредом елемената као у ранијим сценама које су гледали, али их се нису сећали.

Ово истраживање упућује на закључак да је један од фактора који доприноси ефекту дежа ви може бити просторна сличност нове сцене са оном у сећању која се у овом тренутку не може свесно призвати.

Међутим, то не значи да је просторна сличност једини узрок. Врло је вероватно да многи фактори могу допринети ономе што сцену или ситуацију чини познатим. У току су додатна истраживања како би се истражили додатни могући фактори који су у игри у овом мистериозном феномену.