Телескоп Џејмс Веб опет одушевио приказима Нептуна и „искричаве" галаксије

Телескоп „Џејмс Веб" обрадовао је и љубитеље слика небеских тела и тако дао најјаснији приказ Нептунових прстенова у последњих 30 година. Вебова блиска инфрацрвена камера снимила је неколико светлих, уских прстенова, као и слабије траке прашине на планети.

Војаџер 2 је био последњи који је открио неке од ових прстенова током прелета 1989. године, али ово је први пут да имамо њихову инфрацрвену слику.

Пошто се користи технологија снимања објектата у блиском инфрацрвеном опсегу од 0,6 до 5 микрона, Нептун „Вебу" не изгледа плаво. У ствари, гас метан толико снажно апсорбује црвену и инфрацрвену светлост да је планета прилично тамна на овим таласним дужинама близу инфрацрвеног спектра, осим тамо где су присутни облаци на великим висинама. Ти облаци метана и леда су истакнути као светле пруге и мрље, које рефлектују сунчеву светлост пре него што је апсорбује метан.

У међувремену, у новом истраживању је детаљније описано проматрање далеких галаксија уз помоћ приказа „Џејмса Веба". Вебов фантастични приказ „искричасте галаксије" поделио је и председник Џо Бајден а слика је окарактерисана као „најдубља и најоштрија инфрацрвена слика далеког универзума до сада", наводи НАСА.

„Вебова" прва слика приказује SMACS 0723 са огромном групом кластера галаксија.

Вебово сочиво омогућило је стварање „дубоког" приказа поља који укључује невероватно старе и „слабе" галаксије.

„Вебова" дуготрајна проматрања такође детектују и „бледе објекте".

Неке од ових удаљених галаксија и звезданих јата никада раније нису виђене. Јато галаксија на новом приказу, показује га онаквим како је изгледало пре 4,6 милијарди година.

Сада су истраживачи уочили најудаљенија глобуларна јата икада виђена. Ова јата су густе групе које садрже милионе звезда, од којих неке могу бити прве и најстарије звезде у универзуму.

Студија са детаљима о налазима објављена је у четвртак у The Astrophisical Journal Letters.

„Џејмс Веб је креиран тако да пронађе прве звезде и прве галаксије и да нам помогне да разумемо порекло сложености у универзуму, као што су хемијски елементи и градивни елементи живота", рекла је Ламија Моула, ководитељ студије и сарадница на Данлап институту за астрономију и астрофизику на Универзитету у Торонту.

„Ово откриће у Вебовом првом дубоком пољу већ пружа детаљан поглед на најранију фазу формирања звезда, потврђујући невероватну моћ телескопа", додала је.

Једна од приказаних галаксија добила је назив Спарклер, јер се око ње виде фаантастично распоређене црвене и жуте тачке у виду искри. Ова галаксија је удаљена девет милијарди светлосних година.

Искре које се приказују могу бити - или млада јата у којима су се звезде активно формирале само три милијарде година након Великог праска, или би могле бити древна глобуларна јата звезда из раних дана формирања галаксије.

Тим је анализирао 12 „искрица" и утврдио да је њих пет међу најстаријим познатим глобуларним јатима икада пронађеним.

Инспирација за научнике и даља истраживања 

„Гледање на прве слике које су добијене Вебом, и откривање старих глобуларних јата око удаљених галаксија био је невероватан тренутак, онај који није био могућ са претходним снимањем Хабл свемирског телескопа", рекао је Картхајк Г. Ајер, ководитељ студије и сарадник на Данлап институту за астрономију и астрофизику.

„Пошто смо могли да посматрамо те искрице у низу таласних дужина, могли смо да их моделујемо и боље разумемо њихова физичка својства, попут тога колико су стари и колико звезда садрже. Надамо се да ће сазнање да се глобуларна јата могу посматрати на тако великим удаљеностима помоћу овог телескопа подстаћи даљу потрагу за сличним објектима и инспирисати научнике", поручио је Ајер.

„Вебова" осетљивост и резолуција бацају светло на раније невидљиве аспекте универзума, попут кластера који окружују галаксију Спарклер.

„Ова новоидентификована јата су формирана близу првог пута када је уопште било могуће формирати звезде", рекла је Мојла.

„Ми сада посматрамо Спарклер какав је био пре девет милијарди година, када је свемир био стар само четири и по милијарде година, гледајући нешто што се догодило давно. Замислите то као погађање старости особе на основу њеног изгледа - лако је направити разлику између детета од пет и десет година, али тешко је разликовати 50-годишњака и 55-годишњака". Објашњава Моула.