Читај ми!

Расадник звезда, маглину Тарантула, до детаља снимио свемирски телескоп „Џејмс Веб“

Насин свемирски телескоп „Џејмс Веб“ је успео до детаља да сними прави расадник звезда, маглину Тарантула , откривајући до сада невиђене детаље који продубљују научно разумевање свемира.

Расадник звезда, маглину Тарантула, до детаља снимио свемирски телескоп „Џејмс Веб“ Расадник звезда, маглину Тарантула, до детаља снимио свемирски телескоп „Џејмс Веб“

Маглина Тарантула (NGC 2070), званично позната као 30 Дорадус, изгледом подсећа на ноге длакавог паука и већ дуго је омиљена за астрономе који се баве настанком звезда.

Хиљаде младих звезда, удаљене позадинске галаксије и детаљна структура маглине су први пут видљиви захваљујући инфрацрвеним инструментима високе резолуције којима је опремљен свемирски телескоп „Џејмс Веб“.

Веб ради првенствено у инфрацрвеном спектру, јер је светлост објеката у удаљеном космосу била развучена у ову таласну дужину током ширења Универзума.

Примарни снимач телескопа, блиска инфрацрвена камера (NIRCam), открила је да је шупљина у центру маглине издубљена зрачењем ношеним звезданим ветровима које извире из скупа масивних младих звезда, које изгледају као бледоплаве тачке.

Вебов блиски инфрацрвени спектрограф (NIRSpec), који анализира светлосне обрасце да би одредио састав објеката, ухватио је једну младу звезду како баца облак прашине око себе.

Претходно се сматрало да је иста звезда у каснијој фази формирања, већ на добром путу да очисти свој прашњави мехур.

Регион је такође снимљен коришћењем средњег инфрацрвеног инструмента (MIRI), који користи дуже таласне дужине инфрацрвеног зрачења за пробијање зрна прашине која апсорбују или расипају краће таласне дужине.

Ово је изоштрило слику вруће звезде и разјаснило хладније регионе, откривајући до сада невиђене тачке светлости унутар звезданог расадника, које указују на протозвезде које још увек добијају на маси.

Астрономско интересовање за маглину Тарантула потиче од њеног сличног хемијског састава као у гигантским регионима у којима се формирају звезде посматране неколико милијарди година након Великог праска, периода који се назива „космичко подне“ када је формирање звезда достигло врхунац.

На удаљености од „само“ 161.000 светлосних година, маглина Тарантула је лако видљив пример овог периода процвата космичког стварања.

Веб би такође требало да пружи научницима прилику да посматрају удаљене галаксије из стварне ере космичког поднева и упореде их са посматрањима Тарантуле, да би разумели сличности и разлике.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 06. фебруар 2025.
1° C

Коментари

Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом
Predmeti od onixa
Уникатни украси од оникса
Ruzmarin
Рузмарин – биљни еликсир младости, чува наше памћење и отклања болове