Мисија Артемис: Да ли ће плишана куца и овчица Шоне коначно полетети

Научници су поново почели да гледају ка Месецу и покушавају да овај мали, а велики корак, човек понови. Додуше, први покушај се недавно завршио неуспешно, због кварова, па је лансирање Артемиса, како је назван брод и цела мисија, одложено за трећи септембар.

Саша Марковић, инжењер аеро-космотехнике, каже да нико не зна да ли ће лансирање успети.

„Претходно лансирање је отказано због квара на једном малом сензору за мерење температуре, сви делови морају да функционишу апсолутно савршено, како би неко дао зелено светло да се лансирање обави", рекао је у Београдској хроници Марковић. Додаје да чак и у таквим околностима, остаје питање - временских услова јер Артемис није сертификован за лет по киши нити може да лети у условима јаког ветра.

У овом пројекту учествују и НАСА и Европска свемирска агенција, а процењује се да ће до 2025. све коштати око 90 милијарди долара.

„Наша планета је сваким даном све теже место за живот, смањују се резерве пијаће воде, ваздух је сваким даном загађенији, све више је екстремних климатских услова, глобално загревање је проблем, обезбеђивање хране и енергије за нарастајућу популацију је све већи изазов. Човечанство ће пре или касније доћи у ситуацију да, ако не буде у стању да се отисне ван матичне планете, да ће бити принуђено на стагнацију па чак и на изумирање", сматра Марковић.

Велика трка 

Каже да је прошло спуштање на Месец обављено у склопу „велике трке" у космосу коју су имале САД И Совјетски савез.

На овај први лет, не иду људи, већ лутке, плишани плас и овчица Шоне.

Марковић објашњава да се шаљу лутке опремљене сензорима које ће прикупити податке важне за каснију људску посаду. Мере количину зрачења, вибрације, температуру, оптерећење приликом убрзавања, успоравања...

„Ово прво лансирање нема други циљ, осим да докаже да је технички концепт ваљан. Биће ту и осматрања, битно је да летелица лети око јужног пола где су откривене наслаге воде у Месечевим кратерима, али то није примарни циљ. Примарни циљ мисије је да се докаже да је технички довољно зрела да може да носи астронауте, а право истраживање - тек ће доћи", додао је.

Многи елементи технологије која се развила око прве мисије коришћени су касније и у свакодневном животу, разне легуре, материјали. Огроман број ствари које користимо сваког дана, не знају да потичу из космичких истраживања.

„Рецептура за дечју храну, такозвана бејби-формула која се налази у свакој флашици или бочици, та рецептура је прво развијена за потребе дуготрајног боравка у космосу, онда меморијска пена која се данас налази у скоро сваком душеку је развијена за потребе космичког лета, потом сензори за фотографисање који су у сваком смарт телефону су такође први пут употребљени у космичким условима, тако да смо много више окружени стварима које по души припадају космичкој технологији него што мислимо", испричао је Марковић.