Геније који је променио свет - Никола Тесла, његов рођендан је Дан науке

"Спава веома мало и све време проводи у учењу"- тако су професори у Грацу, забринути за његово здравље писали Теслиним родитељима. Ипак, студије није напустио због лошег здравља већ зато што није имао новца за школовање. Био је стваралац, визионар, чудесан човек који није желео да троши време ни на шта друго осим на науку. Његов једини порок је његова огромна великодушност", тако је о Тесли писао амерички новинар, Теслин савременик.

„Тај човек којег неупућени често називају залудним сањарем добио је више од милион долара од својих изума и истом брзином их потросио на нове изуме. Међутим, Тесла је идеалиста највишег реда, а таквим људима, новац мало значи" истакао је Игор Анђелић.

Један је од оних који се ретко рађају. Никола Тесла био је отац радио-технике, радара, бежичног преноса енергије и бежичне телеграфије, праотац робота... Многа његова открића приписивана су другима.

„Итекако смо свесни данас да улога Тесле данас и његова истраживања у здрављу значе све више и више и мислим да има још неоткривених ствари у Теслиним радовима за које ћемо тек касније кроз неки будући период бити свенсни шта је у оно време хтео да нам каже", истакао је др Предраг Дугалић, начелник гастроентерологије у Земунској болници.

Аутор је више од 700 патената, а био је и кључни човек у изградњи прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима. Његова богата научна и лична заоставштина, из Њујорка је пренета у Београд.

„Сава Косановић је оставштину свог ујака коју је наследио оставио држави и од те оставштине је направљен музеј. Она је у јесен 1952. стигла бродом „Србија" до Ријеке, а онда возом  до Електротехничког факултета. У јесен 1952. године зграда у Крунској улици додељена је музеју Николе Тесле",рекла је кустос музеја Милица Кеслер.

Иако није дипломирао, за живота је стекао докторате на многим светским универзитетима и проглашен је за члана неколико најславнијих академија наука.

„Срце музеја је заправо оставштина а то су писани текстови који су Теслини прорачуни, Теслини патенти. Чувамо 56 диплома разних престижних универзитета како у Америци, тако и у Европи. Оно што је позната ствар то је да Никола Тесла није имао официјално образовање доктора наука, међутим он има велики број почасних доктората. Просто универзитети у свету, дакле и амерички и европски су имали потребу да му се на неки начин захвале за изуме које је смислио и направио и олакшао човечанству живот", напоменула је кустос музеја Милица Кеслер.

У Београду је боравио једном, 1892.године. Упућени кажу да није имао ни времена ни новца. Наука и нови експерименти имали су приоритет. Ни сликару Паји Јовановићу, током његовог боравка у Њујорку, није имао времена да позира. "Човек је рођен да ради, трпи и да се бори, ко тако не чини мора пропасти", говорио је Тесла.