Културни слој налазишта Винча важан за светску археологију

Винча – једно од најзначајнијих праисторијскихналазишта у југоисточној Европи, крије девет метара дебео слој у којем су забележене готово све етапе живота на овом месту.

Од 2010. године трају напори да се део налазишта који је погођен клизиштем истражи, а на изложби су приказани резултати рада интердисциплинарног тима како би се спасили вредни подаци и предмети.

„Велики део терена је пао, можда и за два метра, у односу на првобитну позицију, што значи да су културни хоризонти овде у потпуној несразмери са оним што је на непокренутом делу терена. А Винча је толико важна за светску археологију. Управо Винчин културни слој који ми ту имамо, он помаже археолозима да схвате где се тачно налазе у том неолиту југоисточне Европе. Због тога је то толико важно“, наглашава проф. др Ненад Тасић, археолог и коаутор изложбе.

Изложбу чине две целине. Једна приказује методологију и процедуре које су примењене у оквиру заштитних ископавања, док су у другој целини издвојени најзначајнији и најзанимљивији резултати истраживања, попут нове површине и најмлађих слојева где су откривене некрополе из средњег века.

„Били смо у прилици да ископамо и истражимо преко 300 гробова, односно 300 индивидуа, са свим оним што чини некрополе, а то је најчешће накит. Поред тога, имамо и неке јасне и дефинисане контексте из периода праисторије. Били смо у прилици да истражимо једну неолитску кућу, али су предмети из металног доба, односно из бакарног и бронзаног доба на које наилазимо, зато што трагови живота из тог периода постоје на локалитету Винча“, наводи Кристина Пенезић, археолог и коаутор изложбе.

Изложба „Пројакет Винча: Нови археолошки изазови“ биће отворена до 30. априла.