Дoбитник „српског Нобела за физику“ за 2021. годину Стеван Нађ-Перге

Доктор Стеван Нађ-Перге је завршио Математичку гимназију у Београду, а основне и мастер студије теоријске физике на Физичком факултету Универзитета у Београду. Током школовања освајао је бројне награде у земљи и иностранству. Докторирао је на Техничком факултету у Делфту где се бавио физиком квантних тачака у полупроводничким наножицама. Након доктората добио је стипендију за постдокторско усавршавање на Универзитету у Принстону и Техничком универзитету у Делфту и у том периоду постигао значајне резултате у истраживању тополошких Мајорана стања.

Како објашњава у укључењу у Јутарњи програм, графен је сам по себи изузетан материјал који је дводимензионалан, дебљине једног атома угљеника.

„Последњих неколико година ми смо изучавали такозвани, заротирани двослој графена. Да се два слоја графена поставе један на други, уз неку малу ротацију. Када је тај угао ротације око једног степена, овај двослој може постати суперпроводан, то јест, проводи струју без губитка енергије“, објашњава др Нађ-Перге.

Како додаје, ово је било сензационално откриће јер графен сам по себи није суперпроводан и то откриће је дало нову шансу научницима да истраже феномен суперпроводности и исконструишу неке нове материјале.

„Ми смо били једна од првих група која је искористила микроскоп на бази тунеловања електрона, да усликамо структуру тог двослоја и истражимо неке његове особине“, истиче физичар.

Што се тиче примена, још увек је рано рећи колико ће овај материјал бити заиста користан, али постоји велики потенцијал да ће се истраживањима успети да се исконструишу нови материјали који ће бити још бољи суперпроводници у будућности.

„Са неке практичније стране, материјал се може искористити за неке прецизне детекторе малих количина светлости или топлог зрачења, јер је изузетно танак, има мали топлотни капацитет, што значи да га је лако загрејати и регистровати мале промене температуре“, објашњава професор.

Први научни кораци у тиму Института за физику

Иначе, професор Нађ-Перге се још као средњошколац придружио једном тиму са Института за физику Истраживачке станице Петница, на коме су моделовали настанак планета применом неких једноставних модела, који су радили изненађујуће добро, и успели да предвиде распоред маса планета који би настали у близини звезда. То су практично били његови први кораци у истраживачком раду.

На додели признања др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду, истакао је да: „Како би се постигли велики резултати, потребна је сарадња институтција у матици и дијаспори“.

„Могу рећи да сам неизмерно захвалан институцијама Србије које су ми омогућиле да направим прве научне кораке и дали ми неко добро основно образовање у области физике“, наглашава награђени физичар.

Стеван Нађ-Перге је такође добитник награде Америчке националне научне фондације, Фондације Алфред Слоан и Фондације Кавли института за нанонауке и Витли фамилије. Његови радови су објављивани у престижним научним часописима и постигли су високу цитираност.

По традицији, добитник награде „Марко Јарић“ одржаће популарно предавање у Ректорату Универзитета у Београду и на Институту за физику. Професор Стеван Нађ-Перге се нада да ће у септембру бити у могућности да одржи ово предавање.