Филозофска олимпијада

Такмичење се одржава под покровитељством Међународне асоцијације филозофских друштава. Током времена број земаља-учесница се повећавао, тако да данас на Филозофској олимпијади учествује 40 земаља из целог света. Међу њима је и Србија. За предстојећу манифестацију, која ће се одржати у Лисабону од 26. до 29. маја, припреме у нашој земљи су увелико у току. Ускоро ће бити изабран и наш представник.

Филозофску олимпијаду у Србији – која од 2014. носи назив Српска олимпијада филозофије (СОФија) – и ове године организује Пожаревачка гимназија, уз подршку Српског филозофског друштва, те тим поводом разговарамо са професором филозофије из Пожаревачке гимназије Робертом Стојиловићем.

Колико дуго наша земља учествује на овом такмичењу и шта то значи за наше ђаке?

– На Филозофској олимпијади Србија учествује од 2007. године, а од 2011. до данас Филозофска олимпијада се, као републичко такмичење, одржава у Пожаревачкој гимназији захваљујући ангажману професора Милоша Јеремића, који у њој ради.

За ђаке је значајно најпре то што могу испитати своје тренутне могућности у погледу испољавања самосталног мишљења, а значајно је и упознавати и развијати вештину одбране сопствених ставова или добру аргументацију. Размена искуства са другим ученицима током такмичења свакако је значајна за стицање и ширење нових погледа на свет и живот. Такмичење је, у том смислу, најбоље схватити као повод за све наведено.

Како изгледа такмичење и у којим се областима ђаци такмиче?

– Такмичење се састоји у писању есеја на задату тему. Тема обично јесте цитат неког од познатих филозофа, а ученицима су увек понуђена четири таква цитата или теме. Есеј се пише четири сата, у Србији на енглеском језику, а на Међународној олимпијади званични језици на којима се есеј пише су још и француски, немачки и шпански. По завршетку писања есеја приступа се њиховом шифровању, а онда стручни жири бодује радове, не знајући коме припадају. Критеријуми за бодовање су: релевантност за тему или доследност, филозофско разумевање теме, моћ аргументације, кохерентност и оригиналност.

Када се бодовање заврши, приступа се дешифровању и проглашењу победника, уз доделу медаља – златне, сребрне и бронзане, а два првопласирана ученика учествују на Међународној филозофској олимпијади.

Један од циљева ове манифестације јесте популаризација филозофије, али утиче се и на развијање аргументованог изражавања. Да ли ђаци имају довољно времена да све теме добро обраде и колико им такво такмичење значи за неку будућу професију?

– Колико ученици могу стићи да обраде неку тему, то у великој мери зависи од познавања енглеског језика (коришћење речника је дозвољено током такмичења), као и од развијених способности аргументације и апстрактног мишљења, те познавања историје филозофије.

Само такмичење је значајно за ученике који планирају да се баве филозофијом, али и енглеским језиком, но не треба изгубити из вида да способности апстрактног мишљења, веште аргументације и добре саморефлексије свакако отварају простор за бављење целокупном облашћу друштвених, или како се то данас каже, хуманистичких наука. Такмичење је ту само место где се такве способности могу испољити или се у њима може вежбати.

Након ових година, можемо ли казати какав је био успех Србије на Филозофској олимпијади? Да ли се овоме посвећује довољно пажње у јавности и колико су ђаци инспирисани да своје знање представе и на том такмичењу?

– Србија је до сада имала запажене резултате на Међународној филозофској олимпијади, једну сребрну (Стефан Стефановић, 2007) и две златне медаље (Милан Миленовић, 2017. и Андреј Јовићевић, 2021), уз још неколико почасних медаља или похвала.

Можда је Филозофска олимпијада један од начина да се филозофија као таква боље види, будући да њено присуство као предмета у школи није на завидном нивоу, посебно када се имају у виду стручне школе, у којима се филозофија све више своди на изборни предмет. Судећи по броју пријављених школа за такмичење ове године (близу 40), може се рећи да интересовање за филозофију расте, иако се не може јасно видети да ли је интересовање за филозофију главни разлог или је то успех на такмичењу.

У сваком случају, мотиви могу бити различити, а за нас, који смо наставници филозофије, мора остати важно да ученицима непрестано будемо подстицај да сами трагају за смислом живота и његовом истином, јер то и јесте почетак и циљ филозофије и њен најизворнији задатак.