Чувени „Хабл“ и даље подстиче важна научна истраживања

Чувени телескоп је добио име по америчком астроному Едвину Хаблу, који је дао велики допринос теорији Великог праска. Прве идеје о слању телескопа у орбиту потичу из 1923. године - немачки астроном Херман Оберт је сматрао да би то било врло важно и корисно научно достигнуће. Но машта једног човека морала је да дочека напредак технологије, јер научници често виде даље од времена у коме стварају и раде.

Градња свемирског телескопа „Хабл" је започета 1977, а завршена 1985. године. Телескоп није великих димензија - дуг је 13,2 метра, тежак око 11.000 килограма, а његова цена је 1.500.000.000 долара. Напаја се преко соларних панела. Лансиран је 1990. године, од када се периодично сервисира. И даље је врло функционалан - сваке недеље на Земљу пошаље око 120 гигабајта информација. Захваљујући подацима и снимцима телескопа „Хабл", астрономи су успели да открију тамну енергију и да разумеју како се формирају галаксије. Помоћу информација које је омогућио „Хабл", процењена је и старост универзума - на 13 до 14 милијарди година. Настало је на хиљаду научних радова из астрономије, а посебно је значајно што су ти подаци доступни свим светским опсерваторијама и астрономима, и на тај начин практично цела астрономска заједница може користити податке и унапређивати науку.

„Хабл" пређе целу Земљину орбиту за 97 минута, брзином од осам километара по секунди; током кретања прикупља информације преко сочива која се у њему налазе. Она могу да сакупе више светлости од људског ока. Што је сочиво веће - више светлости прикупља и боље се виде удаљени предмети. Сочиво на „Хаблу" је пречника 2,4 метра, док су сочива на телескопима на Земљи око десет метара. Но предност телескопа „Хабл" је у томе што је у орбити, па самим тим - подаци које прикупља су јаснији и прецизнији. Научници се надају да ће, када истекне његов животни век у свемиру, успети да га врате на Земљу како би био изложен у неком музеју. Уколико то не буде могуће, његов крај ће бити у неком океану далеко од свих нас.