Роза и мимоза

Како деценије пролазе, многи негодују поводом тога у шта се Осми март претворио - прилика да мушкарци једном годишње изразе поштовање према женама (у виду цвећа, бомбоњере, или још боље, ваучера за омиљену продавницу козметике) и да буду мирни остала 364 дана календара.

Несумњиво је да овакав критички, помало и цинични став има оправдања када се узме у обзир чињеница да борба, на чијим почецима стоје социјалисткиње и феминисткиње попут Кларе Цеткин и Розе Луксембург, и даље траје широм света. Међутим, цвеће је у прослави Дана жена имало нешто другачију симболику.

Традиција даривања цвећа за Осми март започела је након Клариних и Розиних дана, првог Осмог марта након завршетка Другог светског рата. Две италијанске активисткиње Рита Монтањана и Тереза Матеи одлучиле су да Дан жена - у Италији боље познат као Festa della Donna - обогате једним симболичним гестом. Дошле су на идеју да подаре нешто другим женама као знак међусобног поштовања и подршке, а дар је била, нимало случајно, гранчица мимозе.

На првом месту, мимоза је одабрана јер цвета зими, у фебруару и марту, и веома је заступљена у медитеранским земљама. Рита и Тереза су сматрале да је мимоза пригодан цвет за обележавање

Дана жена у њиховој земљи управо због тога што се могао наћи свуда у Италији - „то је скроман цвет и расте широм наше земље". На први поглед крхка, а заправо изузетно отпорна и јака биљка која одолева многобројним неповољним условима, мимоза је симболизовала специфичну комбинацију женске нежности и снаге, које се пречесто виде као супротности које искључују једна другу.

Можда јесте време за промену традиција, али пре њиховог одбацивања, можда се ипак треба присетити њихових изворних значења. А симболику осмомартовских мимоза вероватно би одобриле и Клара и Роза.