Живот у најсрећнијим земљама света има и своју тамну страну, тврде психолози

Објављивање резултата субјективног нивоа среће довело је до тога да многи помисле како би им живот изгледао потпуно другачије само када би могли да имају услове живота као Данци. Међутим, психологе је занимало како се осећају они који се боре да пронађу или одрже срећу у мору (наводно) срећних људи.

У новом истраживању, које су спровели професор Брок Бастијан са Универзитета у Мелбурну и његов тим, открили су да су људи у земљама које заузимају високе позиције на листи најсрећнијих, у већем ризику да развију осећај нeзадовољства због друштвеног притиска да по сваку цену буду срећни.

Дакле, живот у срећнијим земљама може бити добар за многе, али за неке то, на крају, може да има потпуно супротан ефекат.

Друштвени притисак

Професор Бастијан и његове колеге већ годинама истражују стални друштвени притисак на људе да морају да имају позитивне емоције и да избегавају негативне.

Овај притисак нам се преноси и путем друштвених мрежа, књига самопомоћи и маркетиншких порука. На крају људи развију осећај за то које врсте емоција цене (или не цене) они око њих.

Да ствар буде чуднија, претходна истраживања су показала да су људи, што више трпе притисак да се осећају срећно, а не тужно, склонији депресији.

Ова претходна истраживања рађена су међу испитаницима који живе у Аустралији или Сједињеним Државама, а истраживачи су желели да открију да ли се слични ефекти могу уочити и у другим земљама.

Како бити несрећан у мору срећних људи

У најновијој студији, чији резултати су објављени у часопису Scientific Reports, анкетиране су 7.443 особе из 40 земаља. Одговарали су на питања о свом емоционалном благостању, задовољству животом (когнитивно благостање) и притужбама на расположење (клиничко благостање). Затим су ови подаци упоређени са њиховом перцепцијом друштвеног притиска да се осећају позитивно.

Резултати су потврдили претходне налазе. Широм света, када људи наводе да осећају притисак да буду срећни и избегавају тугу, у већем су ризику да доживе проблеме менталног здравља.

Односно, мање су задовољни својим животом, имају више негативних, а мање позитивних емоција, склонији су депресији, анксиозности и стресу.

Овај глобални узорак омогућио је истраживачима да оду и корак даље и испитају да ли постоје разлике у овом односу између земаља. Постоје ли неке земље у којима је ова веза посебно јака и, ако јесте, зашто?

Није униформан проблем

Научници су узели податке из Светског индекса среће, које је сакупио Галуп, што им је омогућило да утврде како укупна срећа једне нације, а самим тим и друштвени притисак на појединце да буду срећни, може утицати на индивидуалну добробит појединца.

Открили смо да се однос заиста променио и био је јачи у земљама које су се боље рангирале на Светском индексу среће. Односно, у земљама као што је Данска, друштвени притисак који су неки људи осећали директно је предвиђао лоше ментално здравље.

То не значи да људи у просеку нису срећнији у тим земљама – очигледно јесу – али да за оне који већ осећају велики притисак да се исто осећају, живот у срећнијим земљама може довести до већег осећања незадовољства својим животом.

Зашто би то могао бити случај?

Наравно, знаци среће других нису ограничени на експлицитно изражавање среће, већ су такође, евидентни у другим суптилнијим показатељима, као што је више друштвених контаката или ангажовање у пријатним активностима. Ови сигнали имају тенденцију да буду јачи у срећнијим земљама, појачавајући ефекте друштвених очекивања.

У овим земљама осећај среће се лако може посматрати као очекивана норма. Ово повећава друштвени притисак који људи осећају да се придржавају ове норме и погоршава последице за оне који то не успеју да постигну.

Шта је решење?

На личном нивоу, осећање и изражавање среће је добра ствар, али, као што су друга истраживања показала, понекад је добро бити осетљив на то како наше изражавање позитивних емоција може утицати на друге.

Иако је добро уносити добро расположење и срећу у наше интеракције, такође је добро знати када да то ублажимо – како не бисмо повредили оне који можда не деле нашу радост у истом тренутку.

У ширем смислу, можда је време да поново размислимо о томе како меримо национално благостање. Већ знамо да животно благостање није само позитивна емоција, већ и добро реаговање на негативне емоције, проналажење вредности у нелагодности и фокусирање на друге факторе као што су значење и међуљудски односи.

Можда је време да се земље рангирају не само по томе колико су срећне, већ и по томе колико су безбедне и отворене за читав низ људских искустава, закључује професор Бастијан.