Др Јелена Беговић: Да ли ћемо бити корисници туђе памети или ћемо искористити сопствени потенцијал

Наука претходних деценија добија нову димензију и сада у свим развијеним земљама на неки начин постаје значајна економска категорија, напомиње др Јелена Беговић, гостујући у Јутарњем програму.

„Некада то код научника изазове отпор, али у ствари, суштина је да постоји механизам да оно што научници открију, да се претвори у неки производ или неки процес који ће опет помоћи човечанству у одређеним областима - као што су пољопривреда, прехрамбена индустрија, биомедицина, заштита животне средине. Све су то јако битне теме које се на крају крајева тичу нашег здравља“, наглашава др Беговић.

У Дубаију је недавно представљен национални пројекат „БИО4 кампус“ што је највеће појединачно инфраструктурно улагање државе у науку, додаје гошћа Јутарњег програма. То је нови екосистем који ће бити изграђен преко пута Фармацеутског факултета и Института „Торлак“, где ће се наћи два факултета, и за сада, пет института, али можда их буде и више.

„БИО4 означава биомедицину, биотехнологију, биоинформатику и биодиверзитет. То су четири стуба даљег развоја Србије. Поред Академије која ће ту бити присутна, идеја је да окупимо и доведемо индустрију. Такође, да направимо један део научно-технолошког парка који ће бити посвећен развоју стартапа из ових области“, објашњава др Беговић.

Напредак науке и технологије је неизбежан, једино се поставља питање да ли ћемо се ми укључити и ускочити у тај воз који је већ кренуо, додаје др Јелена Беговић.

„Што на крају значи да ли ћемо бити корисници туђе технологије, туђих решења, туђе памети, коју ћемо морати да платимо, или ћемо ми сами нешто креирати и искористити потенцијале које поседујемо“, истиче директорка Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство.

Један од основних циљева Института на чијем челу је др Јелена Беговић је побољшање здравља и квалитета живота. Једна од области на којој се највише напредовало је класична биомедицина, а недавно је отворен нови Центар за секвенцирање гена, мада се то и до сада радило и ради се у сарадњи са многим клиникама и болницама.

„Трудимо се да уведемо персонализовану медицину, дакле, медицину која узима у обзир вашу лично генетику. То значи, да ако се сумња на неку болест, одради се комплекснија или мање комплексна генетска анализа. Ми сада имамо апарате који могу да сквенцирају комплетну генетску информацију човека. Онда се на основу резултата, мутација, поставља дијагноза и предлаже терапија. Фармакогеномика је област у коју смо се ми већ са успехом укључили“, напомиње др Беговић.

Други аспект је животна средина и храна. У области заштите животне средине Институт учествује у великим европским пројектима јер је та проблематика изузетно скупа и захтева научнике различите експертизе.

„Имамо два велика европска пројекта у којима се бавимо тиме шта да радимо са пластиком. Како да пластику, која нас већ гуши са свих страна, помоћу микроорганизама претворимо у биопластику која је биодеградабилна, не утиче лоше на животну средину. Или да је конвертујемо у нешто од чега можемо да правимо нове материјале који не могу да угрозе животну средину“, објашњава гошћа Јутарњег програма.

Поред тога, Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство обавља истраживања везана и за пољопривреду и ради на проналажењу гена који утичу или су одговорни да биљке преживе екстремне услобе, објашњава директорка Института, др Јована Беговић.