Коначно направљена вештачка зубна глеђ - јача од природне

Нови материјал има хемијски састав који је врло сличан природној глеђи. Научници су га развили тако да опонаша састав и структуру биолошке глеђи, али је тврде - јачи.

Зубна глеђ - танак спољашњи слој наших зуба - је најтврђи биолошки материјал у људском телу и добро је познат по својој високој крутости, тврдоћи, снази али и жилавости.

Штити зубе од неколико „сила" - укључујући жвакање, киселу храну и бактерије у устима - којима су наши зуби изложени деценијама.

Док су људи развили неколико нових технологија за спречавање и лечење каријеса, истраживачи кажу да методе за замену оштећене глеђи када се она истроши и даље - заостају.

Природни зуб показује изузетну отпорност на оштећења упркос томе што је дебео само неколико милиметара - што је производ његове сложене структуре сачињене углавном од минерала калцијум хидроксиапатита.

Снажан је, али је и еластичан због своје јединствене структуре која је слична чврсто упакованој гомили оловака у кутији - што научницима током година чини изузетно тешки

да опонашају његову природну структуру.

У новој студији, објављеној у часопису Science, научници су конструисали синтетички емајл који се састоји од система хидроксиапатитних елемената испреплетених са полимерним ланцима поливинил алкохола.

Према тврдњама научника, укључујући и оне са Универзитета Беијанг у Пекингу, нова структура има атомску, наноразмерну и микроразмерну организацију сличну природном емајлу.

Кажу да је нови материјал показао високу крутост, тврдоћу, чврстоћу, вискоеластичност и жилавост, надмашујући својства емајла и сличних претходно произведених материјала.
Када су истраживачи применили сиснтетичку глеђ на људске зубе и низ других облика и тестирали како функционише, открили су да је и јака и еластична, и да је надмашила природну глеђ.

Док нови синтетички материјал тек треба да се докаже безбедним за људску употребу да би се масовно производио за комерцијалну употребу, научници кажу да би могао да нађе примену и ван стоматологије.

Они предвиђају да би се материјал могао користити за изградњу дуготрајнијих пејсмејкера за особе са срчаним обољењима или за подршку и јачање костију код оних са тешком остеопорозом.