Какви све изазови очекују свемирски телескоп „Џејмс Веб“ на његовом путу

Свемирски телексоп „Џејмс Веб“ који је лансиран 25. децембра, треба да превали дуг пут и стигне до свог одредишта један и по милион километара удаљеног од Земље.  Како наводи астроном Бранко Симоновић гостујући у Јутарњем програму, пут ће трајати нешто више од 14 дана, а током пута телеском ће морати да изведе неколико маневара.

„Јуче је успешно изведен други маневар, а успут ће се и он сам расклапати, односно отварати своје елементе, као што је телеметријска антена и пре свега заштитни штит, да би када стигне на то посебно место, а то је прилично неромантична тачка Ел-два, динамички стабилна тачка која му омогућава да се он заједно са Земљом креће око Сунца“, објашњава астроном.

Занимљиво је и то што иако ће бити удаљен скоро пет светлосних секунди од Земље, телескоп се неће налазити стално у једној тачки која би кружила око Сунца, већ ће правити једну хало орбиту, која такође има релативно дуг период, како би избегао Земљину сенку, јер ће бити управо иза Земље у односу на Сунце.

Поглед у прошлост

„Посматрање из те тачке би требало да му омогући да са што мање интерференција испуни своју основну мисију. Оно што ће покрити највећи део времена су космолошке теме, односно одговори које би желели да видимо када је космологија у питању како бисмо покрили рани део развоја свемира“, наглашава Симоновић.

Што даље гледамо у простор, то даље гледамо и у прошлост и у овом случају ће свемирски телескоп „Џејмс Веб“ с обзиром на то да је намерно и са циљем померен према инфрацрвеном делу спектра, бити у стању да посматра управо оне објекте чији је сјај померени ка простору већих таласних дужина стицајем космолошких разлога.

„Очекује се да ће заправо да посматра онај период који припада, грубо узев, формирању првих звезда, односно, тих сложенијих структура и ту космологија очекује веома важне одговоре“, додаје саговорник Иване Миленковић.

Други домен истраживања биће и екстрасоларне планете, јер ће захваљујући преимућству заиста великог телескопа од шест и по метара то бити могуће. Међутим, Бранимир Симоновић скреће пажњу да уколико се вежемо само за преимућства овог свемирског телескопа из вида губимо све остале важне и велике пројекте који ће такође учинити да се унапреде сазнања из астрономије.

„Зато, ипак немојте склањати старе уџбенике, али је сигурно да ће се многа знања у њима променити“, наглашава гост Јутарњег програма.

Без права на грешку

Највећи проблем који се може појавити када је у питању свемиркси телескоп „Џејмс Веб“ је тај што у случају квара или непредвиђених околности, није могуће интервенисати. Хабл је био у Земљиној орбити и на њему је било могуће вршити интервенције. У овом случају право на грешку не постоји.

„У сваком случају, у питању је врло осетљива ствар. Огледало је огромно, а притом, оно је лакше од Хабловог, иако је веће, направљено од сегмената и подсећа на саће. Али свако од тих 18 огледала мора бити подешена до на десети део таласне дужине светлости. Дакле, екстремна прецизност. У сваком случају, ако дође до неких непредвиђених околности, онда ће све ове године ишчекивања и 10 милијарди долара отићи у неповрат“, каже на крају гостовања у Јутарњем програму астроном Бранко Симоновић.