Колико је среће у свету, мада знамо да не знамо шта нас чека у будућности

Још од 1979. „Gallup International Association" (GIA), међународно удружење Института за испитивање јавног мњења, мери наду, срећу и економска очекивања становника широм света. За 2022. је утврдио да, упркос збивањима протекле године, људи с надом гледају у будућност: 38 одсто упитаних верује како ће 2022. бити боља од 2021, 28 одсто мисли да ће бити лошија, а два одсто да се ништа неће променити.

Индонезија је земља у којој су људи најоптимистичнији, а у Турској је највише песимиста. Земља с највише срећних људи је Kолумбија, а с највише несрећних – Авганистан.

На челу GIA је Kанчо Стојчев, кога смо питали каква је њему била 2021. и шта очекује од следеће године.

– Ја се сећам само добрих ствари тако да је свака година мени одлична. А што се тиче будућности, ако се добро сећам, Ајнштајн је рекао да, ако желите да насмејете Бога, реците му своје планове.

Само једну ствар знамо сигурно, а то је – на срећу – да не можемо да знамо нашу будућност, чак и ако мислимо да можемо. Зато ја пре говорим о жељама него о очекивањима. Ја лично имам пет жеља за будућност: потребно је да престанемо да се бојимо смрти, требало би с више прагматизма да уредимо свет, да ЕУ вратимо за сто оних који глобално одлучују, потребно је да се боримо за нашу слободу и престанемо да се одричемо својих права и требало би мало да се дистанцирамо од све те хистерије о клими.

Шта нам ваше испитивање на крају године говори о 2021. и 2022. години?

– Говори нам да је глобално јавно мњење озбиљно забринуто због економских перспектива и да очекује још дубљу кризу. У том погледу је Европа међу водећима, нарочито Источна Европа, где око две трећине упитаних снижава своја очекивања. Невиђена државна подршка и на личном плану, али и помоћ фирмама, имала је позитивну улогу и на неки начин ограничила ширење масовног песимизма. Али чини се да тек стижу лошији дани.

Прошла година је била обележена надом да ће вакцина против ковида окончати пандемију, али ова година завршава с више питања него одговора. Повећање инфлације се могло очекивати након рекордног штампања новца, али то неће потрајати само неколико месеци, то ће трајати годинама. Због поремећаја глобалног ланца испорука и експлозијом цена енергената, масовно ће порасти незадовољство, а повећаће се и политичке напетости и то не само у мање развијеним земљама.

Kоја је најсрећнија земља на свету?

– Традиционално, а ми ово глобално истраживање спроводимо дуже од 40 година, најсрећнија земља није међу најбогатијим, па и чак ни међу најразвијенијим земљама света. Ове године је на првом месту Kолумбија са 79 одсто упитаних који се осећају срећним. По правилу су ту међу водећима земље с млађим становништвом. Богатија друштва су обично старија и мање срећна. Али признати да је неко срећан или несрећан садржи многе прилично специфичне културолошке, психолошке и националне предрасуде или стигме. Срећа се најчешће перципира негацијом: одсуством болести, сиромаштва или угњетавања. То је прилично субјективан став који се не може мерити и проучавати микроскопом, али има важну улогу у нашим животима.

Земља из које Ви потичете, Бугарска, на другом је месту по песимизму у целом свету. Лошије је пласирана чак и од Авганистана. Зашто је то тако?

– Kад меримо оптимизам и песимизам ми бележимо став јавности, а не став појединца. Традиционални песимизам у Бугарској је углавном последица неповерења у елиту, нарочито у политичку елиту. То није последица неиспуњених снова јавности, то је пре осуда начина на који функционише бугарско друштво и, у том погледу, то је пре позитиван и продуктиван став.

Наше мерење среће је процена самог себе, а ту можемо да видимо да су Бугари пре срећни или барем исто толико срећни као и Немци. Разлика је једино што на крају ове године нешто већи проценат Немаца себе сматра несрећним, а нешто већи проценат Бугара себе проглашава срећним.

Шта истраживање открива о Немачкој?

– Немци су знатно мање оптимистични него што су били последњих година, и то значи да су испод глобалног просека, па чак и испод просека земаља ЕУ. Ту је више бојазни и због економије. Готово 50 одсто упитаних себе лично сматра срећним, а тај проценат је у слично развијеним земљама као што су Јапан или САД знатно виши. Оно што се види из испитивања јесте да су Немци некако узнемирени, уморни и на неки начин имају мање поверења у себе. На крају крајева, то може да буде читав комплекс несигурности – због локдауна, вакцине, сложености нове коалиционе владе, због слабости ЕУ или све оштријег сукоба Запада с Русијом или Kином.

Kако ова пандемија утиче на наде и срећу?

– Широм света људи су све уморнији. Пре смо се сви бавили планирањем будућности: где ћу провести следећи одмор, који ћу нови аутомобил купити… Тада смо бар знали одговоре. Сада смо вратили у „нормалност", а права нормалност јесте да не знамо своју будућност – иако ту нову реалност видимо као ненормалну. Губимо своје илузије и истовремено покушавамо да их надоместимо „новим религијама" као што је климатска промена или култ нашег тела.

Kако можете да мерите наду, срећу и оптимизам?

– Истраживачи увек мере субјективне и варијабилне особине, јер је таква и људска свест. Али мерећи субјективне особине, ми добијамо нешто веома снажно и веома објективно – јавно мњење, што је снажна колективна санкција у демократском друштву, притисак јавности. Испитујући људе широм света ми не тражимо њихове индивидуалне ставове или преференце, већ се трудимо да добијемо слику јавне перцепције.

Након свих тих година испитивања и мерења среће, наде и очекивања, да ли сте Ви лично оптимиста?

– Неки од највећих филозофа су рекли да је неспојиво бити и оптимиста и бити мудар. Зато ми је драже да не будем оптимиста.