Очаравајући златни накит из времена краљице Нефертити пронађен на Кипру

Археолози из шведске експедиције на Кипру први су 2018. године открили две гробнице из бронзаног доба, недалеко од Хала султан текије.

У гробницама је пронађено 155 људских остатака и 500 погребних добара, постављених у слојевима један на други, што наводи на закључак да су гробнице коришћене током више генерација.

„Налази указују на то да су ово породичне гробнице градске владајуће елите“, навео је у саопштењу вођа експедиције, Петер Фишер, професор емеритус историјских студија на Универзитету Гетеборг у Шведској.

„На пример, пронашли смо скелет петогодишњака са златном огрлицом, златним минђушама и златном тијаром. Ово је вероватно било дете моћне и богате породице“, објашњава Фишер.

Гробни прилози обухватају накит и друге предмете од злата, сребра, бронзе и слоноваче, као и посуде из различитих култура.

„Пронашли смо и керамичког бика“, додао је професор. „Тело овог шупљег бика има два отвора: један на леђима да га напуни течношћу, вероватно вином, и један на носу за пиће. Очигледно су у одаји имали гозбе у част својих мртвих“, наводи археолог.

У међувремену, други гробни предмети укључивали су драги камен црвеног карнеола из Индије, плави лапис лазули драги камен из Авганистана и ћилибар из околине Балтичког мора – драгоцености које указују на то да су људи из бронзаног доба на Кипру били укључени у разгранату трговачку мрежу.

Археолози су такође пронашли доказе о трговини са старим Египтом, укључујући златни накит, скарабеје (амајлије у облику бубе са хијероглифима) и остатке рибе увезене из долине Нила, наводи се у саопштењу.

Археолошки тим је датирао златни накит упоређујући га са сличним налазима из Египта. „Поређења показују да је већина предмета из времена Нефертити и њеног мужа Ехнатона, око 1350. године пре нове ере“, рекао је Фишер.

„Као златни привезак који смо пронашли: лотосов цвет са уметнутим драгим камењем. Нефертити је носила сличан накит“.

Тим за ископавање је такође открио печат у облику цилиндра направљен од хематита, минерала металне нијансе. Печат носи клинасти натпис из Месопотамије (данашњи Ирак) који су археолози дешифровали.

„Текст се састоји од три реда и помиње три имена. Једно је Амуру, бог који се обожава у Месопотамији. Друга два су историјски краљеви, отац и син, које смо недавно успели да пронађемо у другим текстовима на глиненим плочицама из истог периода, односно из 18. века пре нове ере“, додао је Фишер.

Археолози сада покушавају да утврде како се овај печат нашао хиљаду километара од места где је направљен.

Анализа керамичких предмета у гробницама показала је да су се стилови у којима су израђени мењали током времена, што је такође помогло да се датирају налази, рекао је Фишер.

Затим, археолози планирају да анализирају ДНК скелета сахрањених у гробницама. „Ово ће открити како су различити појединци повезани једни с другима и да ли постоје имигранти из других култура, што није мало вероватно с обзиром на веома развијену трговинску мрежу“, наглашава Фишер.