Венера нам шаље чудне сигнале – стиже нова ера открића

Венера се често сматра Земљином „пакленом близнакињом“ због густе каустичне атмосфере, високог притиска и ужарене површине. Венеру обавија густ слој облака који спречавају већину орбиталних станица да продру кроз њих што је – заједно са пакленим условима који владају на њеној површини – проузроковало то да добије много мање пажње него Месец или Марс.

Група истраживача коју су чинили Џастин Филиберто из Насиног свемирског центра, Метју Велер са Универзитета Браун, Волтер Кифер и Алан Х. Трејман бавили су се вулканском активношћу Венере.  

Њихово истраживање је било усмерено ка чудним сигналима који потичу из вулкана Idunn Mons. Научницима је одавно познато да је површина Венера прекривена надреалним кратерима, али са Земље је немогуће рећи да ли из њих и данас тече лава, јер густа и непрозирна атмосфера Венере заклања све што се дешава на површини.

Захваљујући архивским снимцима старијих орбиталних станица и резултатима експеримената изведених на Земљи, тим научника верује да је вулкан Idunn Mons, висок два и по и широк око 200 километара, и даље активан и да еруптира.

На потврду ове претпоставке научници неће морати дуго да чекају, јер ће у наредној деценији мала ескадрила кренути у мисију ка Венери са задатком да открије вулканску активност.

Истраживач из Насиног свемирског центра Џонсон, Џастин Филиберто, тврди да неће бити изненађење ако се потврди вулканска активност на Венери. Та потврда би отворила многа питања. Можда је Венера некада имала океане, а данас је то пустош са густом и киселом атмосфером и врелом површином која може да раствори олово.

Објашњење за трансформацију Венере су вулканске ерупције које су довеле до неповратних климатских промена. Проучавање вулкана изблиза би нам помогло да разумемо зашто Земља није доживела сличну еруптивну апокалипсу. Угасли вулкани би дали неке трагове, али вулкане је много лакше разумети ако се посматрају док су активни.

За сада нема директних доказа о вулканској активности на Земљи, али постоје индиректни докази као што је висока концентрација сумпор-диоксида, карактеристичног вулканског гаса.

Површина Венере садржи зоне тектонских пукотина, које су жаришта вулканске активности на Земљи, као и вулканске карактеристике попут котла.

Ново истраживање нуди доказе који сугеришу да магматско срце вулкана на Венери, наставља да „куца".

Европски орбитер „Венус експрес“, који је кружио око Венере између 2006. и 2014. године, открио је наслаге лаве, укључујући и оне у области око вулкана Idunn Mons, које су емитовале инфрацрвене зраке.

Венерина корозивна атмосфера брзо уништава вулканске минерале пригушујући инфрацрвени сјај, па се сматрало да интензивне топлотне емисије представљају лаву која је еруптирала пре 250.000 година.

Нови експерименти су показали да су се вулкански минерали „изгорели“ под атмосфером Венере распали брже него што се раније веровало, односно после ерупције која се догодила пре 1.000 година.