Још једно откриће храма посвећеног богу Сунца у Египту

Како археолози наводе, храм је у античко доба био део древног Хелиополиса, главног града Доњег Египта и великог верског центра.

Када су археолози темељно ископали и испитали остатке, установљено је да су фрагменти тада били направљени од базалта и били су смештени на северној и западној страни грађевине.

Према извештајима локалних медија, откриће датира од пре неколико недеља током ископавања у централном делу храма.

Нагађа се да северни део храма повезује светилиште са главном осовином, и да је храм био посвећен богу Сунца, који се у Египту такође назива Хелиос.

Археолози су утврдили да храм припада краљу Нектенбу Првом који је основао последњу династију у старом Египту у 4. веку пре нове ере.

Током 13. и 14, године његове владавине, обилато су прављени украси од клесаног камена.

Археолози су међутим навели да су одређени блокови трајно недовршени и да ниједан други украсни рад није рађен пошто је владар Некденбу преминуо 1363. године пре нове ере.

Ипак, примећено је да су други архитектонски елементи настали у време Рамзеса Другог (1279-1213), Меренепте (1213-1201 п.н.е.) и Априкса (589-570 п.н.е.).

Тим археолога је такође ископао статуу павијана, постоље и део обелиска из времена владавине фараона Осоркона (925-890 п.н.е.) у Средњем краљевству.

Пронађен је и храм посвећен Шуу и богињи Тефант, који је поставио краљ Самтик Други, који је владао од 595. до 589. п.н.е.

Истовремено, откривен је и престо фараона Тутмозиса Трећег.

Археолози тврде да је краљ Пасматик Други владао од 595. до 589. п.н.е, док је Нектанебо Први већи део своје владавине провео у биткама.

Према наводима историчара, Нектанебо Први је током своје владавине изградио многе храмове у Египту, укључујући Изидин храм у близини Асуана.