120 година од рођења Миленка Живковића прославља се опером за децу

Ове године се навршава 120 година од рођења Миленка Живковића, чији су значај и дело неправедно запостављени у нашој средини, а на 53. БЕМУС-у извођење „Дечје собе“ биће подсетник на његов немерљив допринос у стварању музичке и сценске уметности у Србији.

Идеја за реконструкцију и извођење овог дела је произашла из пројекта „Опера: Паст, Пресент, Перфект!“ који Музичко оперско театарска организација МОТО и Мало позориште „Душко Радовић“ реализују под покровитељством Kреативне Европе.

Пројекат има за циљ повезивање и усавршавање младих оперских уметника, промовисање оперске уметности и стварање нове публике. Уз пожртвован рад младих школованих певача, редитеља, диригената, инструменталиста, сценографа, кореографа, а уз менторство афирмисаних уметника. Извођење укључује и дечији хор, као посебног поноса целокупног анасамбла.

„Дечја соба“ је прва дечија опера која је у класичној оперској форми написана у Србији. Извдена је фебруара 1941. године. Дело јединствених вредности, рад је два великана српске уметности, и показатељ напредног мишљења и високог развоја српске уметничке сцене, која је у првој половини двадесетог века ишла у корак са најсавременијим уметничким стремљењима у Европи.

Опера „Дечја соба“ компонована је по мотивима истоимене кратке приче, наше књижевнице Десанке Максимовић, и представља не само прве кораке композиторске праксе усмерене на најмлађу публику у Србији у четвртој деценији двадесетог века, већ и прави бисер опуса Миленка Живковића и наше културне баштине.

Kонципирано скоро као „дидактичо средство“ састављено од краћих музичко-сценских слика, ово дело представља идеалан начин да се најмлађа публика уведе у свет опере. Низ занимљивих слика заправо третира свакодневне теме из живота једне породице.

Посматрано из угла родитеља, али и из угла деце са искораком, како је очекивано када су деца у питању, у помало фантазмагорични свет. Четворо деце супротстављају се досадним свакодневним ритуалима и захтевима родитеља.

Њихова непресушна жеља за игром води их у шумски свет патуљака и животиња, где владају песма и игра. Продор бајке у реалност, те дечја игра која се супротставља наметнутом, навели су нас на размишљање о односу наше свакодневнице према игри и слободи, као и на то како да на атрактиван и забаван начин приближимо деци традиционалне вредности.