Савремене методе отварају нове могућности за вештачку оплодњу у Србији

Зато нам је др Сања, заједно са доц. др Тонком Мардешићем, медицинским директором ове групације, одговорила на питања о изазовима и најновијим трендовима које са собом носи вештачка оплодња.

Последњу деценију број трансфера замрзнутих ембриона у поступцима вантелесне оплодње значајно се повећао и може се рећи да је замрзавање ембриона саставни део свакодневне праксе. Савремена репродуктивна медицина практично је незамислива без поступака замрзавања ембриона.

Kриоембриотрансфер, тј. одмрзавање и пренос претходно замрзнутог ембриона, може да изазове стрепњу и недоумице код будућих пацијената. Зашто је овај процес толико учинковит и не треба да изазива панику?

Др Мардешић: За криоембриотрансфер постоји више разлога и индикација. Између осталог, савремени протоколи стимулације јајника пружају нам могућност да добијемо веома квалитетне јајне ћелије и касније, у лабораторијском делу процедуре, веома квалитетне ембрионе.

Наглашавамо да захваљујући савременој опреми и стручности ембриолога, имамо много боље услове за развој ембриона, те самим тим у лабораторијској фази поступка можемо да добијемо више квалитетних ембриона.

Према савременим препорукама у већини поступака планирамо „сингл ембрио трансфер“, односно пренос једног ембриона, како бисмо избегли ризик од вишеплодних трудноћа, а захваљујући поступку замрзавања преостале ембрионе чувамо за наредне поступке.

Ова метода, коју још називамо „фриз-ол“ (freez all), омогућава нам да у у потпуности елиминишемо ризик синдрома хиперстимулације јајника, једне од најтежих компликација поступка вантелесне оплодње.

Такође, криоембриотрансфер је и начин да се избегне негативан утицај високе концентрације хормона после стимулације, што може негативно утицати на имплантацију ембриона, односно остваривања трудноће.

Замрзавање ембриона је саставни део ВТО поступка са преимплантацијском дијагностиком ембриона (генетско тестирање ембриона још пре трансфера у материцу).
У данашњој репродуктивној медицини више нема разлике да ли се преносе „свежи“ или одмрзнути ембриони.

Kоје су нове тенденције, односно методе у приступу пацијентима, поготово када је у питању вештачка оплодња?

Др Мардешић: У нашим клиникама како у Чешкој тако и у нашим центрима у Загребу, Бањалуци и Београду, приступамо персонализованом плану лечења, стављајући поузданост на прво место.

Kада је реч о медицинској пракси, у центрима у Чешкој, где нам то дозвољавају и јасно уређени закони, примењујемо донацију (јајних ћелија, сперматозоида и ембриона), а поседујемо и сопствену генетску лабораторију у којој радимо преимплантацијску генетску дијагностику (ПГД), која је последња реч науке ове области и представља скрининг ембриона пре преноса у материцу током ВТО поступка.

Захваљућу нашим центрима, пацијенти региона имају једноставнији приступ методама које се не примењују у њиховим земљама (донација и ПГТ), али и савремене центре за ВТО који примењују све доступне методе у лечењу неплодности и који окупљају неке од најбољих регионалних стручњака.

После Чешке, Хрватске, Босне и Херцеговине, зашто баш Србија? Имате ли неке статистичке податке који су указивали на то да ова земља има потребу за оваквом клиником?

Др Сибинчић: Србија је земља која има позитивну пронаталитетну политику и улаже у превенцију репродуктивне медицине. Вођени примерима добре праксе, отворили смо овај центар у Београду, који је наш десети центар на нивоу групације која постоји више од 25 година. Идеја ширења је базирана првенствено на међусобном уважавању и одличној дугогодишњој сарадњи са домаћим стручњацима.