Грађанска наука – не морате бити научник да бисте учествовали у научним истраживањима
Не можемо сви бити научници, али можемо учествовати у научним истраживањима и то веома лако. Свако од нас може да помогне истраживачима у прикупљању потребних информација. Грађани фотографишу птице које посећују њихове баште, броје инсекте који слећу на одређену биљку, посматрају пчеле на удаљеним теренима или својим терасама, слепе мишеве и ласте на таванима, прате осветљеност звезданог неба, сакупљају зрна пасуља у којима се настанио жижак.
Када се у активности неког научног истраживања укључе грађани то је грађанска наука. Сарадња између стручњака и волонтера грађана олакшава прикупљање података са терена, па научници утроше мање времена како би дошли до резултата.
„Укључивање грађана у научне пројекте може да буде на неколико нивоа. Могу да допринесу самим давањем идеја. На пример, климатска истраживања су добар пример грађанских научних истраживања јер било ко у својој локалној средини може да препозна и мапира проблеме који се тичу баш локалне средине и да позове научнике и да им да податке за ту локацију. Да им да информације како би они могли да смисле адекватан одговор“, напомиње др Тања Аднађевић из Центра за промоцију науке.
Међународни пројекат грађанске науке „Globe at Night“ бави се проблематиком светлосног загађења ноћног неба, а грађани су укључени тако што прикупљају податке о осветљености ноћног неба.
„Податке грађани могу прикупити помоћу паметних телефона, посматрањем звезда на небу и њиховим бројањем или помоћу оређеног уређаја који је врло користан, али није неопходан за ова мерења. Само ове године је стигло око 19.000 података из 91 државе. Ови подаци су веома корисни зато што пружају много комплетнију слику заједно са сателитским подацима снимљеним ноћу. Тако научници могу да стекну прави утисак о размери овог проблема“, наводи Дајана Бјелајац, асистент на Природно-математичком факултету.
Опасуљи се
У пројекту „Опасуљи се“ грађани имају значајну улогу да сакупљају зрна пасуља у која се настанио жижак и шаљу их научницима који потом анализирајући генетику пасуљевог жишка прате његову распрострањеност.
„Сама процедура се састоји из тога што ми њима пошаљемо једну коверту у којој се налази пластична тубица са алкохолом. Они у ту тубицу убаце живе или мртве инсекте и пошаљу нам назад. Онда ми на једну мапу која се налази на нашем сајту упишемо локацију одакле је послат узорак и урадимо ДНК анализе“, објашњава др Мирко Ђорђевић из Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“.
Популаризација науке
Оваква интеракција кроз коју се грађани између осталог упознају и са методологијом научног рада, обострано је корисна.
„Укључивање грађана у научна истраживања значи јер науку желимо да приближимо свима. Наука није академско, елитно друштво, већ је то друштво научника и заинтересованих људи који желе да допринесу науци. Ниједан научник се не бави науком зарад науке, већ зарад нових информација, нових научних чињеница, а све са циљем доприноса друштву и прављењем боље цивилизације и бољег друштва у нашој будућности“, наглашава др Тања Аднађевић.
Грађанска наука доприноси и популаризацији науке, укључивањем волонтера у истраживања грађани се упознају са научним процесима. Свесни свог доприноса постају заинтересовани за науку и лакше разумеју њен значај за свакодневни живот.
Коментари