Бебе су изложеније микропластици него одрасли, показало истраживање

Изложеност људи микропластици представља озбиљан ризик по здравље, али се мало зна о њеном обиму. У једном мањем истраживању, научници са Медицинског факултета Универзитета у Њујорку су открили да је концентрација микропластике у измету одојчади од 10 до 20 пута већа него код одраслих, нарочито када је у питању ПЕТ (полиетилен терефталат) микропластика, од које се производе текстилна влакна, влаше за воду или маске за мобилне телефоне, на пример.

„Изложеност људи микропластици је озбиљан здравствени проблем“, наглашава др Курундашлам Канан, професор на катедри за педијатрију на Медицинском факултету који је руководио овим истраживањем. „Морамо уложити напоре да се смањи изложеност деце. Производи намењени деци не би требало да буду израђени од пластике“, сматра професор.

Истраживање је објављено у часопису Science and Technologi Letters Америчког хемијског друштва, прености Гардијан.

Процењује се да просечно сваком од нас кроз пробавни тракт прође пет грама микропластике недељно. Поједине честице микропластике непромењене пролазе и избацују се кроз измет, али део честица се таложи у унутрашњим органима, а недавна истраживања су показала да поједине честице пролазе кроз ћелијске мембране и улазе у крвоток.

Неке друге студије су показале да долази и до генерацијског преноса микропластике са мајке у плаценту током трудноће.

Не зна се много о томе како микропластика утиче и колико оштећује наше органе, али неки тестови на лабораторијским животињама су показали да изазива упале, доводи до изумирања ћелија и доводи до бројних метаболичких поремећаја.

Анализом измета шест беба и 10 одраслих особа, те прве столице троје новорођенчади, методом званом масена спектрометрија, професор Канан и његов тим су испитали изложеност људи двема најуобичајенијим микропластикама – ПЕТ -у и поликарбонату (ПЦ). Сваки од узорака је садржавао најмање једну врсту микропластике.

Ниво ПЦ микропластике био је приближно исти код одраслих и одојчади, али су одојчад имала 10 до 20 пута већи ниво честица ПЕТ микропластике.

„Били смо изненађени што смо открили већи ниво код одојчади него код одраслих, али смо касније покушали да разумемо различите изворе изложености одојчади“", додаје др Канан. „Открили смо да је узрок томе понашање беба, попут пузања по теписима и жвакање текстила, као и коришћење различитих производа намењених деци, као што су глодалице, играчке, бочице за храњење, прибор за јело ... Све то доприноси њиховој већој изложености пластици“, наглашава аутор студије.

Ови налази су потпуно у складу са осталим, мада ретким, студијама које које су се бавиле контаминираношћу столице микропластиком, напомиње Скот Кофин, истраживач у Калифорнијском државном одбору са водне ресурсе који није био укључен у ово истаживање.

Ако ништа друго, ови резултати указују на то да су тренутне процене изложености микропластици вероватно недовољно репрезентативне, додаје Кофин, цитирајући студију за коју верује да је утврдила најпрецизнију процену у истраживању које су спровели истраживачи са холандског Универзитета Вагенинген.

„У студији која је урађена на Медицинском факултету у Њујорку се не узима у обзир и микропластика која се таложи у унутрашњим органима“, напомиње Кофин, јер сматра да наше тело сигурно не успева да излучи сву количину унетих честица, па је укупан ниво вероватно много виши, што тек треба да се утврди у наредним истраживањима.

Кофин замера и то да је истраживачима током анализе могло да се догоди да контаминирају узорке, оних узетих из пелена на пример, или самом опремом коју су користили. Поред тога, аналитичка метода која се користила за израчунавање масе микропластике у фецесу, према Кофину, релативно је неуобичајена и до сада није прошла чврсту валидацију.

Све у свему, изложеност и опасности микропластике по људско здравље још увек нису довољно схваћене, али Кофин сматра да је ова студија пружила преко потребне прелиминарне податке.