Први пут забележен пад броја белаца у Сједињеним Државама

Извештај Савезне канцеларије за попис становништва такође означава и почетак оштре рововске борбе између америчких држава око прерасподеле, јер чланице Сједињених Држава користе ове податке за успостављање конгресних и државних законодавних округа за наредних десет година.

Подаци говоре да становништво Америке постаје све шареноликије. Популација белаца, без Латиноамериканаца, и даље је најбројнија расна или етничка група, али је њен број током последње деценије опао за 8,6 одсто и сада чине 57 одсто америчког становништва – што је најнижи забележени удео у досадашњој историји.

Број оних који се изјашњавају као мултирасни порастао је за 276 одсто – са девет милиона у 2010. на 33,8 милиона у 2020. години.

Према званичним подацима пописа, највећа етничка група у Калифорнији су Латиноамериканци који чине 39,4 одсто становништва. У Тексасу, још једној великој америчкој држави, нехиспанског белог становништва има незнатно више: 39,7 одсто у односу на 39,3 одсто

Подаци су такође понудили нове детаље о успоравању стопе раста становништва у земљи, која је била најнижа у било ком десетогодишњем периоду осим у време Велике депресије тридесетих година 20. века.

Више од половине свих америчких округа имало је негативан прираштај од 2010. до 2020. године, наводе званични подаци пописа, а готово сав прираштај се бележи у градским подручјима. Као и претходних деценија, на југу и западу је забележен већи прираштај него на средњем западу и североистоку Сједињених Држава.

Њујорк, Лос Анђелес, Чикаго, Хјустон и Финикс су пет највећих америчких градова. Финикс, који је растао брже од било ког другог града међу првих десет, гурнуо је Филаделфију на шесто место.

Најбрже растуће области широм Сједињених Држава налазе се у приградским подручјима, показали су подаци. У предграђу Финикса забележен је раст популације за скоро 80 одсто.

Подаци пописа који дају демографску и расну слику сваке заједнице до нивоа градског насеља, стигли су много касније него што се очекивало, пошто је попис трајао дуже због пандемије корнонавируса.

Ово одлагање је приморало поједине државе да се обрате суду како би померили рокове за прерасподелу. На основу места где људи тренутно живе, државе користе податке пописа у одређивању граница дистрикта за Представнички дом Сједињених Држава после сваког десетогодишњег пописа.

Канцеларија за попис је у априлу објавила збирне податке на државном нивоу који показују да ће шест држава наредне године добити место у Представничком дому Конгреса на основу повећаног броја становника, као и додатне гласове у колегијуму електора, почевши од наредних председничких избора 2024. године, док ће седам држава остати без места у Представничком дому следеће године.

Неки стручњаци су довели у питање да ли су подаци пописа можда потценили одређене популације, с обзиром на пандемију, као и на неуспешне напоре Трампове администрације да анкети дода питање држављанства. Групе за грађанска права изразиле су забринутост да је овај Трампов неуспели покушај, ипак, одвратио неке имигранте од попуњавања пописних образаца.

„Иако ниједан податак није савршен, уверени смо да данашњи резултати прерасподеле задовољавају наше високе стандарде квалитета података“, истакао је Рон Џармин, вршилац дужности директора Савезне канцеларије за попис становништва.