Математичке способности се могу предвидети нивоом неуротрансмитера у мозгу

Неуротрансмитери су хемијске супстанце кључне за правилно функционисање мозга, одговорне за пренос порука између неурона и других врста ћелија.

Тим истраживача са Универзитета Оксфорд, у новом истраживању је анализирао дејство два неуротрансмитера: глутамата и гама-аминобутерне киселине (ГАБА) – за које је већ познато да је повезана са прилагодљивошћу мозга и нашом способношћу учења – и то пре свега у левом интрапаријеталном (ИПС) делу мозга.

Глутамат и ГАБА заправо имају комплементарне улоге у мозгу, јер глутамат побуђује неуроне, док их ГАБА инхибира, тако се успоставља равнотежа за коју се сматра да је важна у усвајању нових информација.

Још од раније је интрапаријетални део мозга био повезан са вештинама у математици, али је тим научника у новој студији желео да проучава овај део мозга и ове неуротрансмитере током дужег временског периода код људи, а не на лабораторијским животињама.

„За разлику од претходних студија, било на људима или животињама, које су биле усмерене на одређене развојне фазе, у нашој лонгитудиналној студији смо пошли од претпоставке да прилагодљивост мозга и дејство ових трансмитера неће бити непромењено у различитим развојним фазама“, наводи неуронаучник Рој Коен Кадош (Roi Cohen Kadosh) са Универзитета у Оксфорду.

Другим речима, чини се да се однос између ових неуротрансмитера и когнитивних способности временом мења – у ствари, потпуно се преокреће.

Истраживање је спроведено на укупно 255 учесника старости од шест година до студентског доба, а потом су извршена додатна испитивања на одвојеном узорку.

Упоређивањем података са првог и другог теста из математике са снимцима магнетне резонанце, научници су утврдили да ниво трансмитера забележен на нижем узрасту може да предвиди какве ће неко имати математичке способности, у просеку, годину и по дана касније.

Код деце су виши нивои ГАБА и нижи нивои глутамата били повезани са успехом у аритметици, али код старијих, одраслих учесника испитивања, они који су постигли боље резултате на тесту из математике имали су ниже нивое ГАБА и више нивое глутамата у ИПС-у.

Зашто долази до ове промене није потпуно јасно, и претпоставља се да до њих долази негде на прелазу из детињства у одрасло доба, када ти неуротрансмитери почињу да раде другачије – заједно са свим другим биолошким променама које се дешавају док одрастамо.

Једно од могућих објашњења које су истраживачи објавили је да повећан ниво ГАБА у раном развојном добу подстиче учење математике, али да док старимо исти ниво ових неуротрансмитера би могао да наруши наше математичке способности.

Али да би се то са сигурношћу утврдило, биће потребне додатне студије.

Резултати истраживања су објављени у PLOS Biology.