Тесла је пре више од једног века имао патент за беспилотно возило

Обично се каже да је Тесла измислио 20. век, али и да је спојио два миленијума и три века, подсећа гост Јутарњег програма, Владимир Јеленковић дугогодишњи директор Музеја Николе Тесле.

„Та 1898. година је нешто што се може назвати будућношћу у којој данас живимо. Тесла је те године демонстрирао свој такозвани теледириговани, односно даљински управљан бродић који је назвао 'телеаутоматом'. То је био у ствари бродић који је претеча свега онога што данас знамо. То су нанобумбари, дронови, све беспилотне летелице, па све до рецимо чувених Насиних ровера који чепркају по Марсу и трагају за неким остацима воде или живота на црвеној планети“, наводи Јеленковић.

Тесли је ово било изузетно важно и желео је овај патент да пријави у највећем броју земаља. Отуда и податак да је своје патенте пријавио у 26 змаља, али треба имати у виду да је тада само 28 земаља на целом свету имало нешто што се зове Завод за патенте.

Тесла је ту убацио чак и један патент за који се много касније испоставило да га је пријавио пре ИБМ-а који је желео да заштити свој први рачунар. Утврђено је да такозвани And logic gate, односно И логичко коло, које је познато свим електротехничарима и које је данас саставни део било ког дигиталног уређаја и сваког рачунара, Тесла заштитио још тада имајући у виду да је желео да га искористи за свој теледириговани бродић.

„Дакле, то је почетак свих, не само возила, него било чега што у себи садржи оно што зовемо даљинско управљање, а то је оно што обележава и овај 21. век, а не само крај 19. и почетак 20. века“, наглашава Јеленковић.

Свет је свестан величине и свега што је Тесла предвидео, али тек после више од једног века 

Како је једном приликом рекао Хјуго Гернсбек који је изузетно ценио Теслу, а и сам је био проналазач, и један je од највећих издавача научнопопуларних часописа, да је неки човек то урадио 100 година пре Тесле и предвидео нешто што данас називамо телекомуникацијама и даљинским управљањем, вероватно би био спаљен на ломачи.

„То је једна добра метафора која говори о томе колико је Тесла заиста био испред свог времена. Оно што је желео да уради, нажалост његов сан се никада није остварио, јесте чињеница да ми данас живимо у добу о коме је Тесла размишљао и чак хтео и да га практично реализује, пре свега на Лонг Aјленду у свом чувеном пројекту на коме је радио неколико година, али због финансијских потешкоћа није успео да га заврши“, додаје гост Јутарњег програма.

Тесла је практично у неких 12 тачака свог светског бежичног система описао све оно што ми данас знамо – пренос слика на даљину, мултимедијалних порука, садржаја, џи-пи-еса, па чак и то како је Тесла говорио да ћемо имати неке мале справе величине ручног сата којима ћемо моћи да комуницирамо на читавој планети. 

Теслин рођендан се обележава и као Дан науке

И овог 10. јула ће бити обележен Теслин рођендан и Дан науке кроз разне манифестације. Између осталог, у Кули на Гардошу је приређена изложба о 120. годишњици Теслиног торња и лабораторије на Лонг Ајленду.

„То је практично био тај кључни Теслин сан који није успео да оствари. Посетиоци ће моћи да виде неке ексклузивне ствари које до сада нису имали прилике да виде, пре свега о самом инвеститору Џ.П. Моргану који је исто толико крив и за почетак тог пројекта, али још више и за његов нагли завршетак. Затим о пројектантима као што је Стенфорд Вајт који је пројектовао ту лабораторију и свим детаљима који су везани за то шта је Тесла хтео да учини тим светским бежичним системом“, наводи Јеленковић који је уз академског сликара Зорана Јовановића Јуса аутор ове изложбе.

Пошто је Тесла имао идеју да бесплатно преноси енергију, то је вероватно био један од кључних разлога који је закочио тај пројекат јер тако један велики магнат и познати финансијер какав је био Џ. П. Морган, свакако није хтео да дозволи да се нешто буде бесплатно, каже на крају гостовања у Јутарњем програму Владимир Јеленковић.