Паклени облак Везува збрисао сав живот у Помпеји за 15 минута

Ново истраживање у складу је и за пређашњим да се највећи део од око 2.000 људи, колико је умрло у том римском граду, угушио.

Студија стручњака са Универзитета у Барију, у сарадњи за италијанским Националним институтом за геофизику и вулканологију и Британским геофизичким друштвом из Единбурга, закључила је да је пирокластични ток (густ и изузетно брз облак гаса, магме и пепела) обухватио читаву Помпеју неколико минута након што је Везув еруптирао.

Смртоносни облак имао је температуру већу од 100 степени Целзијуса и сачињавао га је угљен-диоксид, хлориди, честице пепела и вулканског стакла, навео је Роберто Исаија, један од стручњака из италијанског Националног института.

„Циљ ове студије био је да развијемо модел који ће нам помоћи да разумемо и израчунамо ефекат пирокластичног тока на насељену средину у близини вулкана, попут Помпеје која је од Везува удаљена 10 километара“, истакао је Исаија.

Научно истраживање потврдило је да становници нису имали шансе да побегну и већина оних који су умрли су се угушили у својим креветима и домовима, као и на градским улицама и трговима.

Италијански стручњаци процењују да су гасови, пепео и честице из вулкана обухватиле читав град у периоду од 10 до 20 минута.

„Неки људи су погинули од кише пројектила која је пала на Помпеју тренуцима након ерупције, али већина их је умрла од гушења“, истакао је Исаија, додајући да је пирокластични ток стигао до града минутима после ерупција.

„Тих 15 минута у том пакленом облаку мора да је било без краја. Становници нису могли ни да замисле шта се дешава. Помпејци су живели за земљотресима, али не и са ерупцијама, па их је Везув сигурно изненадио и збрисао облаком пепела“, каже италијански стручњак.

Пирокластични токови су најдеструктивнији ефекат експлозивних ерупција.

„Упоредљиви са лавинама, стварају се рушењем еруптивног стуба, што резултира облаком вулканског пепела који низ падине вулкана јури брзинама од неколико стотина километара на час, при високим температурама и са високом концетрацијом честица“, објашњава италијански Национални институт за геофизику и вулканологију.

Рушевине Помпеје данас су други по посећености археолошки локалитет у Италији, после Колосеума у Риму. Прошле године, посетило ју је милион туриста.