Да ли је храна из 3Д штампача блиска или далека будућност

Недавно су сви медији пренели вест да ће се популарни чикен нугетси, поховани комадићи пилетине у ресторанима КФЦ-а, ускоро добијати из 3Д штампача. Из компаније су навели да се са руском фирмом „3Д Биопринтинг солушнс“ ради на развоју производне линије за 3Д штампање њиховог омиљеног оброка – употребом пилећих ћелија и додатног материјала.

Како објашњава гошћа Јутарњег програма, др Ивана Гађански из новосадског Института „Биосенс“, то је у ствари биоштампа, односно процес штампања у коме се користе живе ћелије. То се већ извесно време ради у области регенеративне медицине за прављење мини органа на којима ће се тестирати лекови.

Ћелијска пољопривреда

„Штампање хране, пак, је у вези са другом научном граном, која се зове ћелијска пољопривреда, што је у ствари, узгајање меса у лабораторији. Ми у Биосенсу смо већ почели са тим у оквиру једног америчког пројекта и радимо на томе да месо буде што јефтиније. Још увек не постоји такав производ јер је још увек јако скупо да се то направи, а поред тога, још нису завршене све провере и донете регулативе, наглашава Гађански.

Руска компанија, са којом сарађује и „Биосенс“, у сарадњи са КФЦ-ом ради на томе да прво узгоје пилеће мишићне ћелије у лабораторији и онда да их користе за финални производ.

Биоштампа је као прављење торте

„Иначе, биоштампа није нека екстремна научна фантастика. У суштини то је шприц у који се стављају ћелије које желите и други шприц у који се стављају биљни материјали и онда се то штампа једно за другим, у суштини као торта када се прави. Прво слој биљних материјала за које ће се онда ћелије ухватити и тако наизменично до жељеног облика“, објашњава гошћа Јутарњег програма.

То су исте ћелије као у обичном месу и идеја је да то месо буде здравије јер се у класичној пољопривреди користи доста антибиотика, хормона и разних других адитива, а у лабораторијским условима то не би морало да се примењује.

У Русији чак најављују да ће на јесен моћи да се проба тај лабораторијски штампани чикен нагет, али и они наглашавају да ће све то морати да прође кроз законску регулативу и да ће тек током следеће године моћи да масовно производе.

Лабораторијско месо би требало да буде здравије

Лабораторијско месо, иначе, како наводи др Ивана Гађански, настаје тако што се биопсијом од животиње узима узорак, што би за животињу требало да буде безболно, што је такође важна ставка и животиња остаје жива. Узети узорак се у лабораторији ставља у хранљиву течност и умножавају се ћелије и када их се добије довољно, стављају се у шприц и додају зачини, боја и слично.

„Важно је нагласити да је 3Д штампа само начин да се добије жељени облик, а суштина је у узгајању ћелија како бисте имали материјал за рад, а све креће од животиње“, напомиње докторка Гађански.

Тренутно је у великој експанзији индустрија производње биљних замена за месо у чему предњачи Америка, мада је и Европа доста активна на том пољу, као и Израелци који су доста узнапредовали у својим истраживањима.

Производња ћелија се врши у биореакторима и потребно је око две недеље да се умножи довољно ћелија да би се могло произвести нешто као млевено месо. За шницлу пак су потребни носачи за које ће се ухватити ћелије, а уколико се ради 3Д штампа онда носач може да се направи у било ком облику.

„Код нас тренутно нема таквих лабораторија. Има добрих истраживачких лабораторија које се баве том проблематиком, али нигде није могућ узгој ћелија“, каже на крају гостовања у Јутарњем програму др Ивана Гађански из Института „Биосенс“.