Зашто Чернобиљ може бити кључан у колонизацији Марса

Слој гљивица дебљине око 20 центиметара могао би "у великој мери да поништи годишњу дозу еквивалентну радијацији на површини Марса", открили су истраживачи. 

"Оно што ову гљиву чини моћном је то што је потребно само неколико грама да бисте започели њено коришћење против радијације", рекао је Нилс Ејверч, истраживач и сарадник Стенфорда за New Scientist.

"Гљива се сама обнавља и регенерише, чак и када је оштете опасни зраци. За потпуну обнову треба јој само неколико дана", додао је Ејверч.

Стручњаци сматрају да би гљиве могле већ да се користе на Међународној свемирској станици и да тамо апсорбују штетне космичке зраке, а такође су и будући ресурс који би се могао масовно користити у окружењу будућих коонија на Марсу.

Године 1991, пет година након катастрофе у Чернобиљу, пронађене су гљивице црне боје, које су "извиривале" из зидова напуштеног реактора који је био изложен гама зрацима.

Научнике је збунило како је било какав вид живота успео да преживи екстремне услове. И не само да су гљивице преживеле катастрофу, већ су и, како научници тврде, расле према извору зрачења.

Пигмент меланин иначе омогућава гљивицама да апсорбују штетне зраке које потом претварају у хемијску енергију.

На исти начин којим биљке помоћу фотосинтезе претварају угљендиоксид и хлорофил у кисеоник и глукозу, гљивице тако „скупљају" штетне зраке што им омогућава да производе енергију.

Овај процес радиосинтезе, привукао је пажњу научника због његових потенцијалних утицаја на револуционарна открића.

Качури Ванкејтсворен, Насин научник, који води експерименте на гљивицама Croptococcus neoformans, верује да би се оваква производња енергије која апсорбује радијацију, могла применити и претворити у методу лечења и креирања посебног „штита" против токсичних зрака.

„Такође, омогућило би се и пацијентима оболелим од рака који су подвргнути радијацијској терапији, инжењерима нуклеарних електрана и пилотима, да раде без страха да ће апсорбовати смртоносну дозу зрачења, предвиђа Ванкејтсворен за часопис Scientific American.

Заштита и производња енергије - два у једном 

Примена енергије ових гљива могла би се користити и за напајање електричних уређаја и у домену биотехнологије.

Иноватори из области истраживања алтернативних извора енергије објашњавају да меланин, којим су гљивице из Чернобиља пребогате, апсорбује радијацију и претвара је у друге облике енергије, укључујући и електричну, што отвара велике могућности у производњи енергије. 

Узорке гљивица из Чернобиља, научници су послали и у свемир. Узгајајући их на Међународној свемирској станици, где је већи ниво зрачења у поређењу са оним на Земљи, Ванкејтсворен и професор Клеј Ванг са Универзитета Јужна Калифорнија, надгледали су њихову мутацију.

Када се микроорганизми ставе у, за њих „стресније" окружење, они ослобађају различите молекуле, што објашњава понашање гљивица из Чернобиља.

Ипак, резултати комплетних и детаљних експеримената тек треба да буду објављени, а научна заједница ће закључити колико би могућа примена ових чудесних организама могла заиста бити револуционарна у заштити људи од штетног зрачења.