„Хабл“ нам поклонио још један предиван снимак из свемира за свој 30. рођендан

На фотографијама се види црвена маглина НГЦ 2014, а светле, новоформиране звезде у њеном срцу су 10 до 20 пута веће од Сунца, наводи Наса. Плава маглина, НГЦ 2020, настала је када је звезда 200.000 пута већа од нашег Сунца избацила огромну количину гаса.

Астрономи су ову сцену назвали „Космички гребен“ јер подсећа на подводни свет.

Градња свемирског телескопа, који је добио име по астрофизичару Едвину Хаблу, који је први пружио чврсте доказе да се свемир шири, започета је 1977. године. Због катастрофе „Челенџера“ из 1986. године лансиран је са закашњењем, међутим већ после првих снимака, испоставило се да са „Хаблом“ нешто није у реду.

Чекало се још три године како би се исправила грешка у његовој оптици, после чега су коначно настале фотографије задивљујућег квалитета далеких свемирских тачака које су значајно промениле представу о свемиру.

„Хабл“ је тежак око 10 тона и величине је мањег аутобуса. Енергију добија из соларних панела, има две антене за пријем наредби са Земље и за слање података на Земљу. Опремљен је системом за исправљање положаја и прецизним жироскопима који омогућавају врло прецизна мерења. Помоћу четири инструмента може да снима у распону од инфрацрвеног па све до ултраљубичастог дела спектра.

Овај јединствени свемирски телескоп је на многе начине изменио људско размишљање о свемиру и донео је револуцију у модерну астрономију и то не само као врло добар инструмент, већ и као сталан подстицај новим истраживањима.

Неки мисле да је „Хабл“ најважнији научни алат икад произведен, а и после 30 година постојања још увек је далеко од пензије. Под контролом је Америчке свемирске агенције Наса и Европске свемирске агенције (Еса).

Само током прошле године подаци добијени са „Хабла“ коришћени су у готово хиљаду научних радова.