Решавање проблема

Детектив је на заслуженом одмору и све што зна је оно што му је помоћник Вотсон послао мејлом:

Пет момака је живело на истом спрату студенског дома, један од њих је убијен, а један од остале четворице је убица.

Дејан је јуче претрчао целу дужину Београдског маратона с још једним од момака са спрата.

Милан је пре почетка факултета желео да се бави само пољопривредом.

Јован је одличан студент информатике и Бојану је требало да инсталира нови оперативни систем следеће недеље.

Убица је прошле недеље имао операцију Ахилове тетиве.

Бојан је упознао Петра пре пола године, кад се доселио у студенски дом.

Петар је у тренутку злочина полагао испит са још 100 осталих студената и положио.

О Дејану смо сазнали да воли да пије.

Бојан и Јован су заједно купили компоненте за рачунар и саставили га.

Убица је Петров брат. Заједно су одрасли у Крагујевцу.

Шерлок је уз чај поред базена врло брзо открио да је Јован убица, а Милан жртва.

Како је то закључио? Одговор је – дедуктивним закључивањем. Користио је доступне податке иако није био на лицу места, ни знао име жртве.

Овако је ишао његов ток мисли:

Дејан не може бити убица јер је био на маратону, а убица је имао операцију Ахилове тетиве и не би могао да трчи.

Бојан није убица, јер је он тек упознао Петра, а убица и Петар су одрасли заједно.

Петар није убица, јер је он, по подацима, убичин брат.

Остају само Јован и Милан, а како је Јован још жив, јер планира да инсталира нови оперативни систем, он је сигурно убица.

Милан није одрастао са Петром јер је Петар из Крагујевца, а Милан је желео да остане на селу.  

На основу података, Петар, Дејан и Јован су живи, као и Бојан, који планира да надогради рачунар следеће недеље.
Остаје да је Милан жртва коју је убио Јован.

Решавање проблема у науци

У астрономији решавање проблема често траје много дуже од решавања мистериозних детективских случајева. Потребне су године посматрања, мерења, али и нових технологија које још немамо, како бисмо успели да решимо неке од проблема које данас муче астрономе.

На пример, светлост са далеких звезда и галаксија путује толико дуго да ми у ствари те објекте на небу видимо онако како су изгледали у прошлости. Сунчев зрак до Земље путује око девет минута, тако да док гледамо Сунце, ми у ствари видимо како је оно изгледало пре око девет минута. Дакле, док посматрамо небо, стварно се враћамо уназад.

Такође, засад детектујемо само 5% материје у универзуму, остало чине тзв. тамна материја и мистериозни облик енергије – тамна енергија.

За решавање проблема је, дакле, понекад потребан оштар ум, а понекад, уз ум, и нека нова технологија помоћу које можемо сакупити довољно података за извођење закључака; нову технологију опет добијамо решавањем проблема како је створити – и тако вековима научници и сви који желе да виде више и даље слажу слагалицу нових знања управо решавањем непознатог.

Проблем је реч која покреће научника на акцију, на решавање, експериментисање и нема значење као у животу; проблем је научнику изазов, а не тешкоћа, а решење сваког проблема ново је откриће.