Поглед Михајла Пупина на сврху науке

Основни циљ Иновацијског покрета била је промена односа друштва према проналазаштву односно примени технолошких иновација у производњи, коришћењем сопствених ресурса. По распаду Југославије одржавање Октобарских сусрета преузела је Фондација Младен Селак – основана у намери да се Пупин као светски научник и српски лобиста отргне од заборава.

„Његов систем је Пут у иновацијско друштво – значи да се технолошким иновацијама у процесу производње унапређује друштво. Нису довољна средства, нису довољна физичка радна снага, већ тад, значи то је прва половина двадесетог века, се инсистирало на креацији и технолошким иновацијама, а ово су секундарне ствари, сигурно без средстава и без радника не може",истиче Милан Божић, председник Фондације Младен Селак.

„Пупин је мислио да наука мора да буде корисна, да наука није само ствар истраживања и академска ствар него пре свега да је важно да се врши трансфер знања и технологија у друштво и привреду и то је он урадио...Тако данас функционише модерно друштво у 21. веку. То је најбољи доказ да је у ствари Пупин не човек свог времена, него је Пупин човек за сва времена као и Тесла", каже проф. Бранко Ковачевић, председник Организационог одбора Октобарских сусрета.

Овогодишњи јубиларни 40. Октобарски сусрети посвећени су стогодишњици Пупиновог деловања на Париској Мировној конференцији и Пупиновом систему вредности.

У Музеју у његовом родном Идвору постоје сви подаци о најзначајнијим личностима Иновацијског покрета, добитницима Пупинове златне медаље и почасним грађанима Идвора. Сви они који су посебно допринели организовању Октобарских сусрета током ових 40 година, остаће у Музејским аналима.