Месец и понашање животиња

Месечина утиче на животиње на много различитих начина. За дивље животиње угрожене ноћним нападима лавова, месечина може бити показатељ колико ће бити опасно предстојеће вече.

Велики број људи окупља се да гледа вечерњи спектакл на плажама у Јужној Калифорнији: два пута месечно, обично од марта до августа, песак постаје прекривен хиљадама калифорнијских рибица налик на сардине. Оне се окрећу, бацакају, и док женке укопавају репове у песак и ослобађају јаја, мужјаци се врте око женки и ослобађају сперму да оплоде јаја. Десетак дана касније, јаја се излегну и рибице младунци отисну се ка пучини.

Овај ритуал парења условљен је плимом и осеком, а крајња сила која диктира тај „плес“ је – Месец. Многи људи знају да Месечева гравитациона сила изазива плиме на Земљи и делује на животне циклусе врста у непосредној близини обале.

Занимљиво, Месец утиче на живот и својом светлошћу.

Људи који живе у градовима обасјаним вештачким светлима тешко могу да замисле колико драматично месечина може да промени ноћни пејзаж. У дивљини, далеко од било каквог вештачког светла, видљивост за време пуног и младог месеца знатно се разликује: од ноћи када је могуће кретати се без светиљке, до ноћи када је толико мрачно да се не може видети ни рука испред лица.

И животиње реагују на месечеву светлост. Присуство или одсуство месечине, заједно са предвидљивим променама у осветљености током лунарног циклуса, могу обликовати репродукцију, храњење, комуникацију и друге аспекте животињског света.

„Светло је можда, одмах после доступности хране, најважнији покретач промена у понашању и физиологији“, каже еколог Давиде Доминони са Универзитета у Глазгову у Шкотској.

Истраживачи већ деценијама бележе како месечина утиче на животиње и уочавају нове везе. Недавни примери откривају како лунарна светлост утиче на лов дивљих животиња, раст риба, масовне миграције, па чак и на певање птица.

У истраживању Мередит Палмер, еколога на Универзитету Принстон, и њених колега, помоћу 225 скривених камера посматрано је понашање врста које лавови најчешће лове у области Серенгети у Танзанији. Лавови најуспешније лове током најмрачнијих ноћи у месецу.

Газеле, које важе за њихов омиљени плен, избегавају места где се предатори окупљају када је мрак. Веће врсте, као што је нпр. афрички бизон, обично се окупљају у стада. Будући да су биљоједи, те животиње морају да се крећу у потрази за храном и током ризичних ноћних сати.

Гну је најприлагoђенији лунарном циклусу. Током истраживања, показало се да су те животиње „планирале“ целу ноћ на основу Месечевих фаза. Како каже научница Палмер, током најмрачнијих периода „паркирале би се на сигурном месту“. Међутим, како су ноћи постајале све осветљеније месечевом светлошћу, они су били вољнији да се упуте чак и на места где су напади лавова били вероватни.

Са тежином од чак 900 килограма, афрички биволи најизазовнија су ловина лавова, и најмање реагују на промене ризика. „Једноставно, отишли су тамо где је било хране“, каже Палмерова. Међутим, како су ноћи постајале мрачније, биволи су били склони формирању стада.