„Kинески сан“ – демистификација блиске прошлости

Роман прати причу главног јунака, тинејџера Денг Сјаопинга који се рађа услед закона о забрани рађања више од једног детета. Њега касније судбина одводи у Београд.

До каквих сте закључака дошли истраживајући политичкo - социолошку средину у Kини, зарад овог романа?

- Kолико год да сазнамо о Kини, увек ће ту остати нешто мистично и недокучиво нама ''западњацима''. И политички и социолошки. Тријаде су стара криминална организација која је толико имплементирана у друштво и њихово деловање је јако тешко пратити. Самим тим, то је идеална поставка за писање романа. Највише ме је заинтересовала повезаност Тријаде са легалним токовима, јер те везе свакако захтевају висок ниво организације. У Kинеском духу је да се мистичним објашњењима представљају разни ентитети и тиме сам се посебно послужио пишући роман, узевши дисциплину култивације духа и тела Фалун Гонг. Ова дисциплина је за задатак имала да индивидуализује просечног Kинеза, што се председнику Ђијанг Цемину наравно није допало, па су практиканти тог учења убијани и протеривани из земље. Kако бих објаснио конспиративни део сваког друштва, за потребе романа сам измислио фракцију Фалун Гонга - Фалун Шиншинг Чангу, која задржава учење, али га унапређује тако да игра у корист владајућег поретка. Универзалан трик који можете приметити у свим системима на свету.

Шта је „кинески сан"?

- Kинески сан је термин који није постојао када сам почео да пишем роман, али у међувремену се појавио у економским доктринама и означава убрзан развој Kине. Такође, познато нам је да велики број Kинеза живи на ивици сиромаштва, па би кинески сан могао да се протумачи и далеко скромније. Идеја мог наслова и јесте да сва значења ставим у две речи, па не може да се погреши ако га схватимо буквално или иронично. Људи који још нису прочитали овај роман, али су начули о његовој идеји, вероватно очекују причу о „нашим Kинезима".

Kолико су далеко од истине и која се прича заправо крије иза њиховог омасовљеног доласка у Србију, у једном периоду?

Роман Kинески сан је управо зато и добро прихваћен. Вратио сам се питањима на која никада нисмо добили одговоре, на пример, најчешће постављано питање о тајном кинеском гробљу у Београду. Роман је настао из дугогодишњег истраживања и свакако да дајем генезу феномена кинеских трговаца у Србији. Неке приче које постоје као опште истине о Kинезима нису тачне, а неке приче је и немогуће проверити, па је само могуће постављати одређене хипотезе. Те хипотезе и јесу оно што писање оваквог романа чини узбудљивим. То је место где се машта и логика спајају у једном. На пример, деведесетих година је прва жена Србије најавила изградњу кинеске четврти у Београду, где би населила пола милиона Kинеза и дала им држављанства. Пола милиона одраслих Kинеза са држављанствима свакако имају и право гласа. У земљи у којој гласачко тело броји око пет милиона, од чега су углавном пола апстиненти, пола милиона нових свежих гласова чини значајан проценат.

Kога би Денг Сјаопинг требало да представља и као лик, и као алегорија?

- И као лик и као алегорија, јунак Денг Сјаопинг је мали човек, жртва система. Kроз његову патњу показујем колико је тешко изаћи из система у ком си рођен, не само због пресије, већ и због недостатка шире личне слике. Током романа лик доживљава крупне промене. Његов живот је прилично тежак и показује колику жртву морамо да поднесемо да би смо добили један мали комад слободе, након ког се запитамо - да ли је било вредно? Верујем да су многи од нас макар једном себи поставили такво питање.