Да ли је могуће зауставити лаву

Вулкан Килауеа је, наиме, током маја 2018. престао да буде врела, светлећа атракција за туристе, показавши своју мрачну ћуд. Ерупција заправо без прекида траје још од 1983. године и имала је више од 60 епизода (мање или више драматичних), од којих се најстрашнија догодила 1990. г., кад је лава прекрила читава два града.

Сада Килауеа поново врло интензивно испушта део Земљине вреле утробе. Након серије потреса, експлозије, силних облака пепела и отровних гасова, лава данима и недељама, сасвим незаустављиво и у више токова путује кроз област Пуна на југоистоку острва Хаваји.

Вулканолози објашњавају да кретање лаве неће стати све док се буде хранила магмом која истиче из кратера. Пре или касније лава ће стићи до обале, када ће у контакту са океанском водом у чудовишном облаку паре почети да се претвара у стену ‒ на тај начин је Килауеа већ створила Хавајима хектаре новог копна.

Температура лаве је виша од хиљаду Целзијусових степени и пре него што се охлади, она уништава дословно све на шта наиђе. Растиње, куће и путеви бивају спржени, а потом сахрањени испод новонастале вулканске стене. 

Према легенди из 17. века, становници Сицилије су покушавали да преусмере лаву из вулкана Етна копањем канала кроз које би прошла, али се тај покушај неславно завршио сукобом мештана два супротстављена села који нису могли да се договоре о путањи. Њихов подухват свакако не би успео јер лава бира путању врло непредвидљиво.

Амерички генерал Џорџ Патон, који ће се касније прославити тенковским операцијама у Другом светском рату, покушао је 1935. управо на Хавајима да минира „оплату" око лаве, како би тиме омогућио да се врела унутрашњост брже охлади и ток лаве заустави. Подухват је пропао јер је лава врло брзо испунила кратере од бомби и наставила свој пут.

Водени топови су били популарни као идеја седамдесетих година. Вода може да охлади врелу лаву и претвори се притом у пару, међутим, потребна је у огромним количинама. Ако се ерупција у међувремену не заустави, лава неће престати да долази, ма колико њени делови били охлађени и окамењени.

На Сицилији се више пута покушало и са копањем заштитних канала и подизањем баријера, али такође без стварних успеха ‒ вулканска лава може да лако савлада и препреке које су 18 метара високе и широке десет метара.

Ма како деловале као ефикасно решење, не помажу ни баријере од армираног бетона за преусмеравање тока лаве ‒ настављајући даље, лава дословно гута сваки бетонски зид, колико год био велики.

Лаганим кретањем, километар на дан или још спорије, лава не хаје за људе и бескомпромисно осваја територију стварајући нови рељеф. Но чим ерупција престане, све се обнавља ‒ булдожери покушавају да поново пробију улице и путеве кроз вулканску стену, људи граде нове куће, а вегетација брзо оживљава у плодном тлу око вулкана.