Пораст температуре на Западном Балкану

Подаци о климатским променама у региону указују и на „напредовање суптропске климе даље на север, при чему ће приобална и јужна подручја бити веома врућа и сува током летњег периода, чије ће се трајање, према очекивањима, продужити за један до два месеца у периоду од скоре будућности до краја века".

„Анализе климатских промена у региону, генерално, потврђују да су здравље људи, сигурност и квалитет живота у великој мери осетљиви на природне непогоде и губитке услед временских прилика", саопштио је РЦЦ.

Истраживање показује да су пољопривреда и шумарство међу секторима у којима ће се осетити највећи утицај климатских промена, у виду смањења квалитета хране, ерозија, деградације земљишта, ризика од распрострањеног пропадања шума.

Климатске промене могу да утичу и на смањење воде за пиће, а последице ће се одразити и на здравље људи, јер све то може изазвати чешће топлотне ударе, продор нових векторских заразних болести и друге последице.

У студији је изнесен низ препорука за смањење терета који је на појединачним економијама Западног Балкана у погледу решавања питања повезаних с климатским променама, а посебно с обзиром на недостатак људских ресурса и других капацитета.
Као кандидати и потенцијални кандидати за приступање Европској унији, додаје се у саопштењу, све економије Западног Балкана су мотивисане да поштују Париски споразум и до 2020, односно 2030. године остваре циљеве смањења емисије штетних гасова које је поставила ЕУ, као и да повећају енергетску ефикасност и производњу електричне енергије из обновљивих извора.

Према ранијем истраживању РЦЦ-а, Балкански барометар за 2017. годину, 73 одсто људи у региону сматра да су климатске промене проблем. Међу предузећима из региона, 77 одсто је рекло да је предузело одређене мере или активности у циљу смањења штетног утицаја на околину, док је њих 21 одсто признало да не ради ништа да умањи ризик по животну средину.