Гуливеров цепелин за другачији поглед на свет

Издалека изгледа као да се цепелин срушио на зграде Центра за савремену уметност у Прагу. То, међутим, није летилица, већ велика читаоница на врху прашког DOX-a. Та библиотека-дирижабл, коју многи називају и „Гуливеров цепелин“, изграђена је од челика и дрвета и оличава мисију прашког Центра за савремену уметност.

Створити простор за истраживање, презентацију и расправу о важним друштвеним питањима, то је један је од циљева DOX-а. Визуелне уметности, књижевност, сценске уметности, као и политичке науке, социологија, историја, психологија могу да подстакну критички преглед савременог света.

Име DOX потиче од старогрчке речи која, између осталог, означава сагледавање ствари, уобичајено, популарно мишљење, уверење. Кроз изложбе савремене међународне и чешке уметности, пратеће програмске форме и догађаје за широку јавност ‒ од конференција и панела, до филмских пројекција, интерактивних радионица и јавних догађања ‒ DOX истражује стварност и друштвена питања и развија сучељавање мишљења.

Стара фабрика

Тај мултифункционални простор настао је захваљујући приватној иницијативи, кроз реконструкцију некадашње фабрике у округу Холешовице у Прагу. Пројекат признат на међународном плану рад је архитекте Ивана Кроупа. Године 2008. зграда DOX-а номинована је за награду Европске уније која се, у сарадњи са фондацијом Мис ван дер Рое из Барселоне, додељује за савремену архитектуру. Престижни Phaidon Аtlas светске архитектуре 21. века, укључује то здање међу 1.000 најбољих архитектонских пројеката у последњих десет година.

Цепелин библиотека за промену ракурса

Више од 3.000 квадратних метара изложбеног простора DOX-а допуњавају кафe, књижара и дизајнерска радња. Читаоница Гуливеров цепелин дужине је око 42 метра. Њена структура је у знаку утопијске симболике и у супротности са индустријским стилом.

Дрвени Гуливеров цепелин враћа посетиоца на крај 19. и рани 20. век, подсећа на велики подвиг дирижабла „Норвешка", који је прелетео Северни пол и време стварања идеалистичке визије будућег технолошког напретка. Тадашњи путници у корпи са додатном елисом, имали су сасвим други поглед на ствари на земљи. Понекад је драгоцено одбацити уобичајени начин размишљања и променити ракурс, сматрају кустоси Центра за савремену уметност. Сатирична „Гуливерова путовања" Џонатана Свифта, настала у 18. веку, поставила су матрице и утопијског, и дистопијског поретка.

Гуливер је путник далеких мора и неистражених територија, вечити странац и аутсајдер, како у страним земљама тако и у својој. Али управо та позиција омогућава му да сагледа различите аспекте људског друштва. Посетилац прашког Гуливеровог цепелина добија ексклузивно право на другачији поглед на свет и критичко посматрање стварности.

Приредила: Мирјана Бјелогрлић

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.