Предаја кључева Београда

Изложба „Кључеви Белог града. Београд 1867. годинеˮ отворена је на Калемегдану.

Аутори мр Љубица Ћоровић и Владимир Томић из Библиотеке и Музеја града Београда преносе: „Султанов ферман је јавно прочитан на Калемегдану, 18. априла 1867. године. Последњи београдски мухафиз, Али Риза-паша симболично је кнезу Михаилу предао кључеве градова. Риза-паша је 24. априла 1867. испраћен у Земун, уз плотуне сада већ српских топова са Београдске тврђаве, а са њим су се повукли и последњи турски војници. Као знак суверенитета над Србијом, остала је једино турска застава, која се уз српску вијорила на зидинама.ˮ

О том догађају својевремено је писао и кнежев секретар Милан Ђ. Милићевић: „На кнежевим каруцама, извезе се из Града на Саву, те се укрца у пароброд, Риза-паша са својим харемом, и с целим штабом. Српска војска пуцњавом из топова, сви министри, и многи Београђани испратише те Турке до Саве. А мало пре пашина поласка, лађа Делиград одвезе низ Дунаво последње низаме од турског градског гарнизона.ˮ

Тиме је окончано вековно присуство турске власти на просторима Србије. Био је то један од значајних успеха српске државе, која је све више постајала озбиљан војни и политички чинилац на Балкану.

Касније, иако неспреман, под притиском јавности због српског устанка у Херцеговини и Босни, млади кнез Милан Обреновић (1868‒1889) објавио је у јуну 1876. рат Турској. Београђани су са зидина тврђаве скинули турску заставу, последњи симбол османске власти у Србији.

Кнез је 20. јула / 1. августа свечано испраћен на бојно поље са савског пристаништа. Његов полазак је забележио бечки сликар српског порекла Еуген Ладислав Петровић, додаје Владимир Томић, виши кустос Музеја града Београда.

Шта је претходило предаји кључева и какве су прилике снашле Србе по повратку династије Обреновић на српски престо 1858. године?

Другом владавином кнеза Михаила (1860‒1868) започета је последња, одлучујућа фаза у борби Србије за независност. Низом закона кнез је ограничио тзв. „Турски устав" из 1838. године, што је узнемиравало Порту.

Kонференција у Канлиџи

После инцидента на Чукур-чесми на Дорћолу 16. јуна 1862, када је турски војник тешко повредио српског дечака, избили су и оружани сукоби. Два дана касније, турски гарнизон је започео бомбардовање београдске вароши. Из страха од евентуалног рата, одмах је одржана конференција амбасадора великих сила у Канлиџи, близу Цариграда.

Према њеним одлукама, Турци су у Србији порушили две тврђаве (Ужице и Соко), смањили број војника у осталим гарнизонима, а све турско становништво које је живело изван тврђава, исељено је у року од четири месеца.

Кнез Михаило је наставио дипломатску акцију за ослобођење преосталих градова од Турака. Коначно је у Цариграду, 11. априла 1867, од султана Абдула Азиза добио ферман којим му на управу и чување поверава све градове у Србији. Кнез је свечано дочекан у Београду 16. априла.

Два дана касније уследила је предаја кључева Београда, објашњава Владимир Томић за Портал РТС-а.

На изложби „Кључеви Белог града. Београд 1867. годинеˮ, приређеној на Калемегдану, представљени су штампани прикази експоната који се чувају у Библиотеци и Музеју града Београда.

Међу њима издвајамо „Карту Књажевства Србијеˮ, прву географску карту Кнежевине Србије коју је нацртао Јован Бугарски у Београду 1843. године, а литографисао Анастас Јовановић.

Они су је о свом трошку издали у Бечу 1845. године и посветили тада већ бившем кнезу Михаилу Обреновићу. Објављена је у неколико варијанти, између осталог и на француском језику.

„Била је то прва српска географска карта која је добила опште признање тадашње стручне јавности, а на њу су се позивали и многи страни састављачи мапа Србијеˮ, објашњава мр Љубица Ћоровић, библиотекарка-саветница Библиотеке града Београда.

Интересовање буди и насловна страна књиге „Illustrierte Geschichte des orientalischen Кrieges von 1876-1878ˮ Морица Бермана, издата у Бечу, Пешти и Лајпцигу 1878. године, на којој су приказане панораме Цариграда и Београда.