Какво образовање траже послови будућности

Познато је да British Council подучава енглеском језику, промовише уметност, али на првом месту је образовање - због чега?

- Образовање је основа у свим сегментима нашег рада - и када предајемо енглески и када промовишемо уметност; веома је важно за нас, у њему је будућност. Млади су драгоценост у свакој држави на свету и наш однос према њима директно утиче на то каква ће бити наша будућност. Млади људи, ако им се пружи добро образовање, могу да разумеју своју прошлост и  да се креативно ангажују у друштву. Они су гаранција боље будућности за све нас.

Један од главних фокуса вашег рада је стварање услова за младе кроз подршку образовним системима у земљама у којима радите. На који начин се укључујете у образовање широм света?

- Радимо са свим узрастима (од деце до одраслих) и већина наших запослених на Западном Балкану бави се вишим нивоима у образовању и новим технологијама. У Србији смо фокусирани на професионално усавршавање, у чему нам помаже сарадња са образовним и технолошким институцијама. Усредсређени смо на развој дигиталних вештина и ова конференција је део нашег ангажовања и рада на осталим образовним питањима.

Будући да сте и сами радили као професор, како видите употребу нових технологија у образовању?

- Сматрам да је употреба нових технологија у образовању кључна, али да није увек једноставна. Морам да признам да сам у почетку рада на универзитету имала отпор према технологији. Волим да гледам студенте у очи, да заједно промишљамо и дискутујемо. И понекад сам имала сам осећај да ми у томе технологија смета, али са чешћом употребом сам увидела њену корисну страну, како за студенте тако и за универзитетске професоре. Поред осталог, сада можемо да снимамо предавања, тако да студенти могу да их преслушавају када им је потребно; са друге стране, можемо да се консултујемо са њима и да их оцењујемо у онлајн режиму. Корисно је и за једне и за друге. Ипак, навикавање на ове предности представља изазов.

Међутим, већина студената широм света и даље нема мобилне уређаје или приступ интернету, како моћ технологије делује у том смислу?

- Мислим да је то веома важно питање. Када дођемо на конференцију попут „Нових технологија у образовању" видимо све нове алате, нове играчке, али треба да разумемо да у неким деловима земаља у којима живимо (и широм света) људи немају приступ интернету и школе не могу да пруже ђацима такве могућности. И то јесте важно питање - како да не направимо већи јаз. Али ту је потребно напоменути да већина младих данас има некакав мобилни уређај, углавном је то телефон, и ми педагози треба да увидимо шта користе, како би се тај мобилни уређај употребио у образовне сврхе. Не треба да се нуде нови производи, већ да се употребе постојећи - колико год једноставни били да им се омогући да их употребе за учење. У руралним деловима Африке радимо помоћу веома једноставне технологије која користи соларну енергију и тако предајемо енглески. То је јефтино и једноставно. Технологију само треба прилагодити ситуацији а не обрнуто. Али у земљама као што је Србија или Велика Британија већина младих има приступ мобилном телефону и то је технологија са којом треба почети.

Да ли на тај начин млади већ имају бољи приступ образовању?

- Само ако успемо да младе обучимо како да мобилне уређаје употребљавају корисно. То је највећи изазов за педагоге. Треба да их науче дигиталној писмености - тако да уз употребу мобилног телефона могу да одговоре на базична питања, пронађу информације, али и провере да ли је информација тачна. Дигитална писменост је неопходна да бисмо знали шта гледамо, које информације примамо, и ту је улога наставника веома важна; треба да укаже на то шта је исправно на социјалним мрежама, како да их употребљавају и користе као извор сазнања.

Како припремамо младе за 21. век?

- Послодавци у 21. веку траже људе који су писмени - и језички и математички - као и научно потковани; потребно је да разумеју историју, знају географију, да имају основно познавање друштвених наука. Све то је потребно, али поред тога они треба да буду иновативни и креативни у начину размишљања и да владају дигиталним вештинама. Послодавци желе људе који могу да им помогну у креирању нових производа и услуга. Школа коју сам ја похађала, такав систем образовања данас није довољан у свету запошљавања. Зато се ми трудимо да младе обучимо у вештинама које су им потребне да би се запослили. За то је потребна сарадња са другима, рад у тиму, како би могли заједнички да реше проблем, а важне су и комуникационе вештине. У свету који се непрекидно мења те вештине су универзалне и могу да се прилагоде будућности. То је важно јер ми не знамо какви ће се све послови развити у наредних двадесет, тридесет година, каква ће њихова природа бити.