База података помаже у борби против тумора: Индекс Београд

Гигантоцелуларни тумор чини око 4-5% свих примарних тумора кости. Најчешће захвата горњи крај бедрене кости, горњи крај голеничне кости, надлактичну кост, доњи део палчане кости. У већини случајева понаша се као доброћудни тумор, иако је локално веома агресиван. У мањем броју случајева може бити и врло злоћудан. Понекад се догађа да доброћудни облик тумора пређе у изразито злоћудан (5–10% случајева). С друге стране, може да метастазира на плућа или неки други орган (што је знак злоћудности) и да свеједно не утиче на дужину живота.

О процесу и резултатима истраживања гигантоцелуларног тумора костију за емисију „Све боје живота" говори dr sc. med. Ненад Лујић, онко-ортопед Института за ортопедско-хируршке болести „Бањица".

Ваша докторска теза је једним делом заснована и на анализи 164 од 217 регистрованих узорака ткива гигантоцелуларног тумора. У питању је специфичан тумор костију?

- Гигантоцелуларни тумор костију је специфичан јер и дан-данас представља непознаницу, како у морфолошком тако и у патохистолошком смислу. Патохистологија се више не бави проучавањем ћелија на неком узорку који се прати под микроскопом, већ се иде много дубље, озбиљније и прецизније у анализу молекуларних структура. Говоримо о местима на ћелијској мембрани, једрима, који у ствари одређују понашање ћелије, њен развој и њено размножавање.

Да ли то значи да део тих тумора може бити генетски условљен, односно да сама генетика може да сигнализира могућност да се они појаве?

- То је већ сасвим извесно, и то је наша будућност. У свету се већ двадесет пет година проучавају персоналне терапије, хемиотерапија се врло брзо неће сводити на цитостатике, већ на циљане терапије ремодалације генетске поруке. У путу који ћелија пролази у расту и размножавању вероватно ће се радити прекиди, односно корекције и она ће се усмеравати у другом правцу.

Ваше истраживање засновано је на постојећој бази података. Откада она постоји?

- То јесте занимљиво, искористили смо једну од најквалитетнијих патохистолошких база ткива која постоји на Институту за патохистологију Медицинског факултета у Београду. Био је то први озбиљнији експеримент на нечему што имамо, а определили смо се за гигантоцелуларни тумор костију јер је заиста непознаница. До 2002. године проглашаван је час малигним час бенигним тумором, што у ствари значи да је тумачен као злоћудни тумор јер су с времена на време констатовани пацијенти са метастазама на плућима. Међутим, необично је што то нису биле малигне метастазе и нису имале понашање злоћудног тумора. Дакле, појавиле су се метастазе бенигног тумора.

Шта то значи са становишта пацијента?

- Најпре се пацијенту дијагностикује гигантоцелуларни тумор костију, који је редак, али може да се прелије на неке друге ентитете мускулоскелетне патологије, односно тумора костију и мишића. Када се дијагностикује, наше истраживање се примени на конкретан узорак и ми можемо да кажемо како ће се тај тумор у будућности понашати - да ли ће бити агресиван, мање агресиван или уопште неће бити агресиван, али ће имати веома висок потенцијал за рецидив, односно поновно јављање (или ће тај потенцијал бити минималан, у ствари никакав). И тада ћемо бити у прилици да кажемо - од овога нема лека, онако како га ми доживљавамо. Бићемо у стању да применимо радикалнију хируршку интервенцију (исече се део кости и замени ендопротезом или, на пример, трансплантатом кости) и да предупредимо многе компликације које даље оперативни захвати носе. Свака операција је ризик за себе, и исход може бити фаталан. Ми не знамо како ће организам реаговати на операције, ту је ризик, тако да ако пацијент не мора да пролази кроз више таквих захвата - доприносимо његовом бољем здрављу.

Да ли ће ова база података коју сте назвали „Индекс Београд" моћи да се примени и на остале врсте тумора или само на гигантоцелуларни тумор костију?

- Индекс Београд је у ствари алгоритам тумачења једне табеле која је последица докторске дисертације. Тумачење табеле на коме сада радимо омогућиће нам да формирамо „Индекс Београд". Постоје препоруке да се тако назове, али да бисмо усвојили тај назив морамо сачекати потврду из иностранства, из највећег онколошког центра на свету.