Шта је капитализам и зашто нам је потребан

Издавачка кућа „Хеликс" представила је књигу која баца ново светло на старе теорије о капитализму. У времену у коме се капитализам често доживљава као праузрок свих проблема и криза са којима се суочавамо, аутор књиге „Шта је капитализам?" пред својим читаоцима склапа коцкице мозаика који ће нас подсетити на то да су побољшање квалитета живота, пораст стандарда, пад незапослености, предузетнички дух, иновације и стални раст на свим пољима - генератори прогреса модерне цивилизације.

У књизи је представљена успешна мултидисциплинарна комбинација економске теорије, филозофских разматрања и историјске реконструкције слободе, и као таква даје читавом жанру „есеја у одбрану класичног либерализма" нову дубину, провокативност и обухватност.

Да напише ову књигу, аутора је подстакло неразумевање термина капитализам, које види у Србији. „Некако видим да су људи веома непријатељски расположени према свему томе, али да је то великим делом због тога што се слабо разуме шта је капитализам. У књизи покушавам да објасним да то нису нужно велике корпорације, него да је капитализам један органски раст привреде, бизниса и раст друштва у сваком погледу", објашњава Славиша. Помало несвакидашњим поступком, али аргументовано, аутор даље инсистира на томе да капитализам није никакав систем. „Систем има конотацију нечега што је уређено, замишљено, дизајнирано... Капитализам није то. Он је настао сам од себе, он је појава. Дакле, ставите га у супротност са, рецимо, комунизмом који је измишљени систем. Капитализам се једноставно дешава сам од себе, када оставите људе на миру. То је нешто што се, просто, дешава", закључује Тасић. Модерно друштво и његов прогрес непланирани су производи слободе, док је слобода сама непланирани производ дуготрајне политичке „анархије". Након овако постављеног оквира за аргумент у корист слободе, аутор нас даље води кроз целокупни инвентар економске аргументације за слободно тржиште.

Економиста Мирослав Прокопијевић, директор Центра за слободна тржишта, сматра да у Србији постоји велика нетрпељивост према капитализму, која је делом настала због колективистичке прошлости. Он је истакао: „У том смислу је ова књига и важна, јер говори о капитализму какав заправо јесте. То је поредак који је донео највећи просперитет у историји. Нема земље која нема капитализам на овај, или онај начин. Чак и Куба која је годинама одолевала, полако прелази у капитализам."

Спонтани капитализам

Славољуб Тасић је био студент професора Љубомира Маџара, економисте, који сматра његову књигу „необичном, вредном и ванстандардном". Професор верује да је Тасићеву аргументацију немогуће не прихватити: „Капитализам је настао спонтано. Он није резултат некаквог планирања. То је један начин живота који израста сам од себе, и који најбоље одговара неким урођеним људским склоностима. Заснива се на приватној својини. Тасић истиче да се чак и код новорођенчади може приметити један инстинкт ка приватној својини, ако му нпр. узмете играчку или флашицу са млеком. Оно почиње да протестује. Он даље говори о детерминантама техничког прогреса и привредног раста. Привредни раст и одговарајућа институционална структура капитализма која га је подржала нису настали плански, него као колатерални резултат неких других ствари. Као резултат еволуције неких моралних вредности и вредносних опредељења."

Према речима аутора, Европа је имала ту срећу да није могла да буде уједињена у једно велико царство којим би се могло управљати из једног центра, већ је и због географских елемената била увек партикуларизована. Као резултат тога јавила се конкуренција између тих уситњених целина. На тај начин није било диктатуре, већ је дошло до развијања правила и институција.

Осим питањем шта је капитализам, аутор се бави и темама попут: може ли капитализам опстати, чудо економског раста, успон Запада, зашто капитализам успева, алтернативе капитализму, капитализам и неједнакост, природа регулације, финансијски сектор, тржиште и интервенционизам у Европи, као и суштином и формом.

Доктор Иван Јовановић, који је писао предговор, сматра да два аргумента из поглавља о неједнакости заслужују посебну пажњу читалаца - најпре, примедба да је апсолутно сиромаштво у сталном опадању, док неједнакост у неким земљама расте а у другима опада. Он објашњава: „Ове чињенице контрастиране су са доста необичном фиксацијом људи са политичке левице на неједнакост, уместо на сиромаштво, чиме се сигнализира да покретачки мотив није брига за сиромашне него оправдање редистрибуције. Чак и ако прихватимо неједнакост као кључни критеријум 'социјалне правде', редистрибуција унутар националних граница је флагрантно неправедна јер су сиромашни у Америци много богатији од средњих класа у Африци."

Дати капитализму шансу?

Књига дебату о овој теми подиже на други, иновативан ниво. Кроз одломак из дела о алтернативама капитализму, аутор се смело служи објектима из нашег окружења не би ли читаоцима сликовито дочарао каква је појава капитализам: „Правоугаона архитектура Новог Београда је израз рационалистичког просветитељства, по својој природи ближа социјализму у којем и јесте настала. Београдски Стари град је спонтани, еволутивни феномен, појава пре него пројекат, ближи скромнијем и повученијем просветитељству и у духу ближи капитализму." Постоји још локалних примера помоћу којих Тасић, коментаришући их, покушава да разлучи органски капитализам од имагинарног: „Када српска држава гази власничка права и игнорише сопствене законске процедуре да би убрзала инвестиционе пројекте као што је 2016. године био пројекат 'Београд на води', то без обзира на могућу повољну естетску димензију, прилив инвестиција или учешће приватног капитала, недвосмислено представља удаљавање од идеала капитализма. Политике мимикрије модерног капитализма лако могу бити његова негација". Аутор поручује читаоцима да дају шансу капитализму: „Србија се доста мења и има елемената капитализма, али мислим да није тамо где га обично тражимо. Ја капитализам у Србији видим у сектору услуга, ај-ти (IT) сектору, у сектору приватног здравства."