У бојама мора и неба

Чињеница је да су сви драгуљи „драгоцени” и да њихово формирање у Земљиној утроби траје милионима година. Мало је познато да је сваки драги камен јединствен и да не постоји његов дупликат, па је сваки каменчић уметничко дело природе. Били су потребни милиони година и посебне комбинације хемијских елемената да би драго камење добило своју трајну вредност. Под драгим каменом подразумева се предмет високе вредности и достојне лепоте.

 Веровања

Још у давна времена примитивни народи су ценили поједине драгуље због боје, посебног сјаја и чињенице да су ретки. Дивили су им се због изузетне лепоте, али и због веровања у њихове натприродне моћи - приписивали су им магична и лековита својства. Познато је да су драгим камењем биле опточене плоче које су на грудима носили високи веродостојници у храмовима. Током векова владари и значајне личности сакупљали су драго камење да би повећали своје богатство и истакли свој статус. Нажалост, због драгог камења вођени су и ратови, дешавала су се и убиства.

Драгуљи нису само украс и статусни симбол, они поседују и снажне енергетске вибрације. Древни народи су драго камење употребљавали као талисмане, амајлије, али су их користили и у терапији и козметици. Прах кристала драгуља користио се као шминка још у древном Египту. У доба када није постојао данашњи облик медицине, кристали су имали велику исцелитељску улогу.

 Тиркиз

Сматра се да је један од најстаријих кристала познат људској популацији - тиркиз. Име датира из 17. века и потиче од француске речи pierre turquoise, што значи турски камен. Донет је у Европу из Персије, из богатих рудника тог поднебља.
Тај кристал се од давнина сматра симболом мира и среће а користи се и у кристалотерапији.
По саставу је фосфат бакра и алуминијума, мења боју под утицајем темпертатуре, светла и хемијских супстанци. Aзурно мат плава боја тиркиза која се прелива ка зеленим нијансама даје му специфичну драж и атрактиван изглед.

Тврдоћа тиркиза је између пет и шест, што се може поредити и са тврдоћом прозорског стакла. Његова налазишта су у Сједињеним Државама, Кини, Израелу, Авганистану, Ирану, Мексику, Бурми и Русији.
У Мексику је тиркиз био високо вреднован. Изнад њега по важности и вредности био је само жад и њиме су китили краљевске одоре и дијадеме. Име њиховог Бога ватре је било „Господар Тиркиза" а плава боја камена симболизовала је сједињење небеске ватре (Сунца) и земаљске ватре. Астеци су га комбиновали са златом, жадом, шкољкама, коралима, кварцом, правећи мозаике и маске за своје обреде. У Персији је служио за декорације - тиркизом су се украшавале џамије и друге важне зграде, а служио је и као украс на турбанима и коњским уздама.

Настајање тиркиза

Тиркиз је секундарни минерал и настаје површинским променама различитих минерала, обично у лежиштима бакра у којима је присутан и фосфор, под утицајем атмосферских вода. При томе значајан утицај има клима - тиркиз се јавља у областима са аридном климом. Минералне масе тиркиза обично испуњавају шупљине и пукотине у интензивно алтерисаним вулканским стенама или формирају коре по околним стенама, често у парагенези са лимонитом и другим минералима гвожђа. Tиркиз сe најчешће јавља на дубинама до 20 метара, а понекад, дуж пукотина, раствори могу продрети и до веће дубине. Због таквог начина настајања, тиркиз је криптокристаласт и јавља се у виду масивних агрегата, без кристалних облика.

У старим временима експлоатисан је самостално, због лепоте, а у данашње време, због тога што се јавља уз лежишта бакра, користи се првенствено као споредни производ масовне експлоатације руде бакра.

Тиркиз многим дизајнерима служи као инспирација. Може се наћи као украс торби, женске обуће, детаљ на бочицама парфема. Наравно, незаобилазан је у креирању накита. Моћ тиркиза појачава се ако се носи и комбинује са сафиром, а уколико се дизајнира у комбинацији са сребрним накитом, његова лековитост се знатно појачава. Користи се обрађен и необрађен, не би се смео излагати сунцу, киселинама, сапунима. Одлично се слаже и са коралима, стварајући ефектни контраст тиркизноплаве и јаркоцрвене боје.

 

 

 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. септембар 2024.
32° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи