Прве звезде у ватромету прастаре звездане прашине

Даља посматрања помоћу специјалних инструмената  потврдила су огромну даљину A2744_YD4. Галаксија нам се појављује онаквом каква је била када је свемир био стар само шестсто милиона година, из периода када су се стварале прве звезде и галаксије.

„Не само да је A2744_YD4 најудаљенија галаксија коју посматрамо помоћу телескопа у пустињи Атакама", каже Николас Лапорте, „већ и откривање тако велике количине звездане прашине показује да је супернова већ загадила ову галаксију".

Космичка прашина се претежно састоји од силикона, угљеника и алуминијума, у малим гранулицама величине милионитог дела милиметра. Хемијски елементи у тим гранулама сковани су унутар звезда и разлете се по космосу када звезда умре - најспектакуларније су експлозије супернове - и то је последња фаза живота масивних звезда које иначе имају кратак живот. Те прашине данас има у изобиљу и то је главни градивни материјал у стварању звезда, планета и сложених молекула. Али у раном космосу, пре него што је прва генерација звезда изумрла, звездане прашине је било у малим количинама.

Откриће прашине у раном космосу обезбеђује нове податке о томе где су прве супернове експлодирале и о времену када се свемир купао у светлости првих топлих звезда. Одређивање времена те „космичке зоре" је као откривање светог грала за модерну астрономију, и може индиректно да се истражи преко проучавања ране међузвездане прашине.

Научни тим процењује да A2744_YD4 садржи количину прашине која је шест милиона пута већа од масе Сунца, док је укупна маса звезда те галаксије две милијарде пута већа од масе нашег Сунца. Тим је такође мерио темпо формирања звезда у A2744_YD4 и открио да је звездани материјал који се формира годишње једнак маси 20 Сунаца - у поређењу са једном Сунчевом масом у нашем Млечном путу.

Приредио Бојан Главонић