Прве звезде у ватромету прастаре звездане прашине

Астрономи су открили велику масу светлеће звездане прашине у галаксији виђеној у тренутку када је свемир био јако млад, само четири процента садашње старости. Галаксију видимо кратко после формирања и то је најудаљенија галаксија код које је примећена звездана прашина. Ови нови резултати дају нам нове увиде у рођење и експлозивну смрт првих звезда.

Међународни тим астронома које предводи Николас Лапорте са Лондонског колеџ универзитета користио је велики низ телескопа у пустињи Атакама у Чилеу за посматрање A2744_YD4, најмлађе и најудаљеније галаксије која је виђена тим телескопом. Били су изненађени кад су открили да млада галаксија садржи обиље међузвездане прашине, прашине која је настала после смрти раније генерације звезда.

Даља посматрања помоћу специјалних инструмената  потврдила су огромну даљину A2744_YD4. Галаксија нам се појављује онаквом каква је била када је свемир био стар само шестсто милиона година, из периода када су се стварале прве звезде и галаксије.

„Не само да је A2744_YD4 најудаљенија галаксија коју посматрамо помоћу телескопа у пустињи Атакама", каже Николас Лапорте, „већ и откривање тако велике количине звездане прашине показује да је супернова већ загадила ову галаксију".

Космичка прашина се претежно састоји од силикона, угљеника и алуминијума, у малим гранулицама величине милионитог дела милиметра. Хемијски елементи у тим гранулама сковани су унутар звезда и разлете се по космосу када звезда умре - најспектакуларније су експлозије супернове - и то је последња фаза живота масивних звезда које иначе имају кратак живот. Те прашине данас има у изобиљу и то је главни градивни материјал у стварању звезда, планета и сложених молекула. Али у раном космосу, пре него што је прва генерација звезда изумрла, звездане прашине је било у малим количинама.

Откриће прашине у раном космосу обезбеђује нове податке о томе где су прве супернове експлодирале и о времену када се свемир купао у светлости првих топлих звезда. Одређивање времена те „космичке зоре" је као откривање светог грала за модерну астрономију, и може индиректно да се истражи преко проучавања ране међузвездане прашине.

Научни тим процењује да A2744_YD4 садржи количину прашине која је шест милиона пута већа од масе Сунца, док је укупна маса звезда те галаксије две милијарде пута већа од масе нашег Сунца. Тим је такође мерио темпо формирања звезда у A2744_YD4 и открио да је звездани материјал који се формира годишње једнак маси 20 Сунаца - у поређењу са једном Сунчевом масом у нашем Млечном путу.

 

Приредио Бојан Главонић

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. септембар 2024.
31° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи