Изложба „Добровић у Дубровнику”

Изузетно значајан допринос у формирању и утемељењу српске и југословенске модерне архитектуре дао је један од наших најбољих архитеката прве половине 20. века, Никола Добровић. Изложбом „Добровић у Дубровнику”, која траје до 15. марта, Музеј примењене уметности обележава 120 година од рођења и 50 година од смрти чувеног архитекте.

Писац есеја и критика, редовни професор на студијама урбанизма на Архитектонском факултету у Београду, добитник бројних награда и признања, дописни члан САНУ, Никола Добровић свој стваралачки опус повезао је са Прагом, Дубровником и Београдом. Овога пута пажња је усмерена на дубровачки период, представљањем монографије на српском и енглеском језику „Добровић у Дубровнику" аутора Љиљане Благојевић и Крунослава Иванишина, као и изложбом ауторских фотографија Волфгана Талера у Музеју примењене уметности.

На изложби је представљен Добровићев опус настао у Дубровнику у периоду 1934-1943. године. Реч је о низу објеката изграђених на дубровачкој ривијери који су означили продор модернизма у том делу обале Јадрана. Реч је о хотелу „Гранд" на Лопуду, вили „Русалка", вили „Адонис", вили у Сребреном, вили „Весна" на Лопуду, вили у затону крај Дубровника, регулацији градског подручја „Плоче" и адаптацији „Дивоне" у Дубровнику.

Начела савремености, како их је дефинисао Никола Добровић, подударала су се у извесној мери са напредним кретањима европског модернизма у архитектури. Преиспитивале су се вредности уметничког и културног, али и политичког, социјалног, научног и технолошког карактера. Те вредности је често тумачио кроз филозофску призму. С тим у вези настајали су пројекти и научне студије Николе Добровића.

Анализа пројеката модерних архитеката који су између два светска рата стварали у југословенској средини истовремено објашњава заборављену вештину трансформације, модификације и превођења језика савремене архитектуре и његове аутентичне интерпретације у складу са локалним условима живота.

Кључне вредности модерне архитектуре и урбанизма препознају се код Добровића у виду структурализма, минималистичког волумена који је ослоњен на пропорцију, пластицизма, осмишљеног избора материјала и истицања њихових основних естетских и функционалних карактеристика, интегрисаности унутрашњег и спољњег простора и др.

Изложбом „Добровић у Дубровнику" Музеј примењене уметности најављује и овогодишњи Салон архитектуре и обележава 120 година од рођења и 50 година од смрти архитекте Николе Добровића.

 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. септембар 2024.
31° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи