Гостушки и Кант: проблем уметничког дела и појам генија

Којим аргументима се професор Гостушки супротставља Кантовим ставовима? Да ли су генијалци збиља најчешће малог раста и кратког врата, како имплицира Шопенхауер?

1. Није тачно да се суд о лепоти уметничког дела не може извести из појма као основе одређивања. Ово важи само за обичног љубитеља, макар то био и Кант. Професионалац и стручњак изводе скоро увек свој суд полазећи од прецизних појмова који чине кодекс датих правила на чијој основи настаје уметничко дело. Тај исти однос можемо констатовати и на подручју науке. Пред некаквим њеним производом - пред компликованом машином или изванредно ефикасном хемијском супстанцом - став нестручњака може се манифестовати као дивљење, то јест као суд иза кога не мора стајати никакав одређен појам.

2. У том смислу - а што Кант као да не зна - легализовани су многи појмови, у форми закона; они прописују начине на које уметнички продукти постају могућни, а да се притом не ангажују суперквалитети претпостављене генијалности.

3. Тако су постали многи, безбројни продукти, могућни само на тај начин што се заснивају на унапред датим правилима, без икакве неопходности успостављања директног контакта са природом. Велики број таквих продуката већ је нашао своје место у историји уметности. Али ни многим продуктима нешто нижег реда, насталим на исти начин, никад није оспорен статус уметничког дела.

4. Ако претпоставимо покушај таквог оспоравања (он је морао потећи од Канта) појавила би се тврдња да су извесни продукти неоправдано названи уметничким благодарећи искључиво својој формалној сагласности са правилима. Њихова суштина, по хипотези, не би била естетске природе. У том случају би огроман број дела морао бити елиминисан из историје уметности. Остају само производи генијалних.

5. „Геније" као појам и субјект још никада није дефинисан на задовољавајући начин. Ото Вајнингер и Шпенглер, на пример, помажу нам да разумемо њихове социјалне функције и индивидуални карактер; али не и да их откријемо. Шопенхауер, додуше (мислећи на Канта), примећује да се геније најчешће одликује малим растом и кратким вратом, јер тада „крв са више енергије допире до мозга". Но то нам много не помаже. Ко све може бити тај monstrum per excessum? У сваком случају, немамо кључеве за такву класификацију према којој бисмо могли оценити као генијалан онолики број личности који би одговарао броју уметничких дела.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. септембар 2024.
29° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи