Хабл и истраживања галактичких јата и космичке позадине

Данас ми откривамо те ожиљке посматрајући најстарије светло свемира. Пошто је светло створено пре близу четрнаест милијарди година, видимо га као слабе микроталасе, па је стога и названо „космичка микроталасна позадина" (cosmic microwave background - CMB). Прожима цео свемир, испуњавајући га мерљивим фотонима.

Космичка микроталасна позадина може бити искоришћена за сондирање космоса путем Суњајев-Зељдовичевог ефекта, који је први пут примећен пре 30 година. На Земљи можемо да откријемо космичку микроталасну позадину (CMB) када микроталасни фотони, који је сачињавају, кроз свемир допутују до нас.

На том путовању фотони могу да прођу кроз галактичка јата у којима се могу наћи електрони високе енергије. Ти електрони додају фотонима мало енергије. Откривање тих оснажених фотона путем телескопа јесте изазовно, али и важно - они могу да помогну астрономима да разумеју неке од основних карактеристика свемира, као што су положај и расподела густих галактичких јата.

Хабл је посматрао RX J1347.5-1145 - једно од најмасивнијих галактичких јата, које је део пројекта „Откривања и истраживања јата и супернова помоћу Хабла" (Cluster Lensing And Supernova survey with Hubble - CLASH). То посматрање јата, које је удаљено пет милијарди светлосних година од Земље, помогло је Атакаминој великој антенској милиметарској/подмилиметарској телескопској групи (Atacama Large Millimeter/submillimeter Array ALMA) у Чилеу - када је проучавала космичку микроталасну позадину користећи температурни Суњајев-Зељдовичев ефекат. Резултати тог посматрања приказани су у плавичастољубичастим нијансама.