Разуме ли Ђерђ Лукач Канта

„Јер свака уметност претпоставља правила на чијој се основи неки продукт тек претпоставља као могућ ако га треба назвати уметничким. Но појам лепе уметности не допушта да се суд о лепоти њеног продукта изведе из неког правила које има појам као основу одређивања, дакле које правило чини основом неки појам о начину на који је тај продукт могућан. Тако лепа уметност не може сама себи да измишља правила по којим треба да створи свој продукт. Но пошто ипак без претходног правила неки продукт не може никада да се назове уметношћу, зато мора природа да у субјекту (а помоћу одређења његових моћи) даје правила уметности, то јест лепа уметност је могућа само као продукт генија."

Коментаришући ово место у свом трактату Прологомена за једну марксистичку естетику, Ђерђ Лукач признаје да је „у Кантовој поставци питања скривен један стварни проблем с обзиром на то да однос естетске законитости и појединачног уметничког дела... проблем испуњења естетских закона остаје ипак реалан проблем јер свако такво испуњење, ако је збиља испуњење, може да се достигне само на тај начин што се закон у свом испуњењу поново рађа, проширује, конкретизује; проста примена естетских закона значила би разарање естетске суштине дела." Лукач завршава закључком да се у процесу конкретизовања „не сме ићи од апстрактно општег (правило) ка чисто и зато неодредљиво појединачном (геније), већ ми, напротив, морамо поставити себи као циљ стално конкретизовање посебности за што је могуће више конкретних посредовања." 

Ако би испуњење естетских закона у било ком смислу могло довести до разарања естетске суштине дела, онда збиља не знамо ни шта је закон, ни шта је суштина. Исто тако, ни после Лукачевог амандмана не постаје јаснији однос између појма правила и појма генија, однос који је битан у овом случају. Не мора се ипак рећи да Лукач намерно не разуме Канта; вероватније изгледа да је он, заокупљен тачно измереним апаратом својих идеја, идући према јасно одређеном циљу, прошао поред Канта не посвећујући му довољно пажње. 

Треба увек имати на уму лукавост искусног стратега Канта. Његове формулације грађене су изванредно опрезно и солидно, као утврђења којима је тешко чак и прићи. С друге стране, ипак, сваки естетички покушај који није резултат интимне везе са живом уметношћу, пре или после откриће своје неизбежне слабости.