Златна лука света

Велика платна холандских сликара 17. века можда најбоље сведоче о разноликости и колоритности тадашњег живота. Холанђани су и пре 17. века били познати као вешти морепловци и картографи. Ипак, тај, званично назван, „златни век" (1585-1672) донео је Холандији потпуну хегемонију над светском поморском трговином.

И као да одувек Холандија симболише територијално малу, али више него отворену земљу која прихвата странце, ужива у откривању непознатог а њени држављани су и дан-данас познати као велики светски путници.

Но вратимо се у златно доба. Иако је холандски народ вековима приморан да се бори са воденом стихијом како би обезбедио опстанак на ниској земљи, близина мора донела је и невероватне поморске и трговачке прилике.

Развој холандске морнарице, знање и искуство морепловаца и трговаца „окренули су" неистражени свет ка Амстердаму и учинили га водећом луком света. Бродови највећих трговачких компанија освојили су велика богатства далеких континената, Амстердам је постао најбогатији трговачки град на свету, са развијеном берзом, првим инвестиционим фондовима и мењачницама.

Раскошне трпезе и уметничка остварења

Поред економског и политичког просперитета, путовања у егзотичне пределе Индије, Азије и Бразила донела су мештанима толико нових производа, материјала, намирница и узбудљивих укуса. Нова чулна искуства инспирисала су уметнике, занатлије, а прве луковице донесене из Азије покренуле су холандску „манију за тулипанима", која не јењава ни данас.

Осликане гозбе из тог периода сведоче о маштовитој и богатој трпези која је, наравно, садржала латице цвећа, али и друге необичности. Ароматични зачини, кафа, дуван, егзотично воће, попут ананаса, и откриће чаја потпуно су освежили дотадашње навике Холанђана у исхрани. Народ који је дотад имао само два врло једноставна оброка почео је да ужива у истраживању нових укуса.

Куварски приручници тога доба сведоче о врло екстравагантној кухињи, чак и за данашње стандарде. Међу много необичних и амбициозних рецептура, издваја се печена гуска са кореном куркуме и карамелама од пасте дуње.

Чувене холандске вафл посластице (Wаffel - кружне обланде у преливу од меда, карамеле или марципана) осликане су као обавезни детаљ на седамнаестовековним трпезама, а уз њих су се служили и медени колачи са ђумбиром, карамелизовани бадеми и штапићи цимета.

Упоредо са економским и привредним развојем, цветају култура, уметност, наука. Холандски физичар, математичар и астроном Кристијан Хајгенс патентирао је половином 17. века џепни сат и пројектовао сат са клатном; развио је таласну теорију светлости, открио Сатурнов месец Титан.

Чувени Рембрант ван Рајн прославио је холандску уметност цртежима, гравурама, импресивним сликарским композицијама и аутопортретима. Аутентичним озбиљним изразом, невероватном снагом запажања, контрастом светлог и тамног обележио је барокну културу, али и целокупну историју европског сликарства.

У златном веку настају и први обриси јединствене холандске архитектуре, амбициозни планови за изградњу канала који су и данас печат „града на води". У то време су почеле да ничу и типичне амстердамске високе куће повезане попречним калдрмисаним улицама.

Нова стваралачка плима

Тешко је поверовати да „најнижа земља на свету" коју је задесило толико природних непогода, поплава, данас представља богато индустријско, привредно и туристичко језгро Европе. Готово четвртина територије налази се испод нивоа мора, па становници улажу велики труд у одржавање дина, брана и насипа који их штите од нових поплава.

Холандија је један од највећих извозника хране на свету а посебно је продуктивна у производњи органског воћа и поврћа. Уз велику помоћ државе, фармери се „боре са северњачком природом" на најсавременије начине.

Уз сталне инвенције и поштовање највиших стандарда, успели су да надокнаде мањак сунца и превише падавина. Систем пластеника са специјалним лампама и умешност у хортикултури познати су широм света, а око 60% светске трговине цвећем одвија се на холандским берзама.