За кога се пише докторат?

 Докторат је израз поверења, сматрају уредници књиге и аутори есеја „Докторати у прози: Илустроване приче" Никола Здравковић, помоћник уредника часописа Елементи и Иван Умељић, уредник издања Центра за промоцију науке. Међутим, од свих радова које истраживач напише, докторат је најмање познат, како међу колегама тако и у широј јавности, чуло се јуче на представљању овог издања у ЕУ инфо-центру.

Према једној од статистика, просечан број читалаца једног доктората је само 1,6, укључујући и аутора ‒ том реченицом, уредник часописа Нејчер (Nature) недавно је започео коментар о будућности доктората. Књига „Докторати у прози: Илустроване приче", издање Центра за промоцију науке, трага за одговором на питање: за кога се пише докторат?

„Ово издање чини 11 оригиналних есеја и илустрација, инспирисаних темама 11 докторских дисертација одбрањених у Србији у последњих пет година", рекао је за Интернет портал Образовно-научног програма Никола Здравковић и додао да изабрани докторати нису ни најбољи ни најзапаженији.

Радови су одабрани по свом друштвеном значају и занимљивости. Према ауторовим речима, књига представља један несвакидашњи експеримент у научној комуникацији и јавном ангажману, са јасном намером да у јавности покрене тему монументалног, али у каријери једног истраживача ‒најмање читаног научног рада.

Боља комуникација између научника и публике

Међу изабраним докторатима налазе се: истраживање друштвених мрежа методама физике комплексних система, студија генетичке основе Паркинсонове болести у Србији, као и друге теме из области јавних финансија, развојне психологије, етике, компјутерске дијагностике, прехрамбене технологије, енергетике, правне историје, урбанизма и типографије.

„Сви ми, истраживачи, који смо стекли звање доктора наука, посветили смо том раду године и године рада. Докторску тезу прочита мали број људи, и ту се живот тог научног рада практично завршава. Наравно, ви можете из њега објавити још неки рад или научну публикацију, али то више није тај рад. Овакве публикације продужавају живот доктората, јер неће много њих узети да прочита мој докторат, али овакву књигу вероватно хоће. Због тога је за мене ово веома важан догађај", наглашава др Невена Буђевац, психолог, доценткиња на Учитељском факултету у Београду, чија докторска теза је представљена у књизи „Докторати у прози".