Колико је времена остало?

Два истраживања у којима се трагало за „часовницима живота" спровeдена су у 2016. години, а њихови резулати имају потенцијал да у будућности продуже или макар побољшају људски живот.

Почетком 2016. године научници Универзитета у Единбургу, предвођени Ричардом Морионијем, истраживали су да ли је старост о којој закључујемо на основу стања гена увек једнака стварном броју година.

Четрнаест година је проучаван ДНК више од 5.000 људи, а праћењем хемијских промена које се ту одигравају утврђено је да ће људи чија је биолошка старост већа од стварне највероватније умрети млађи од оних чија генска слика у потпуности одговара њиховом стварном узрасту или касни за њим.

Овакви закључци су проистекли из праћења метилације ‒ процеса који се временом одвија у ДНК, а што је више знакова тог процеса уочено, то је особа биолошки старија.

Часовник у ћелији 

Крајем године научници из САД и Велике Британије, са Мајклом Стратоном на челу, идентификовали су два „часовника" који се налазе у скоро свакој ћелији и мере њено старење и шансе да постане канцерогена.

У истраживању су посматране ДНК секвенце више од 10.000 људи који су имали рак, а обухваћено је чак 36 типова те болести. Док се неке мутације у ДНК дешавају убрзано и узроковане су начином живота, неке од њих имају свој регуларни ток и подсећају на часовник који откуцава.

Један од закључака истраживања јесте неизбежност те болести за људску врсту, иако појединац не мора да оболи. Током живота се акумулирају мутације гена и одређене комбинације код неких људи доводе до настанка рака. Осим тога, тим који стоји иза овог истраживања претпоставља да постоји веза између мутација и броја година, као и начина на који тело стари.

Истраживање је указало на постојање два одвојена процеса која се могу назвати часовницима и која непрестано мењају ДНК. Док брзина откуцаја првог „часовника" може да прати старење ћелије, други може да одреди вероватноћу да ћелија постане канцерогена. Ти процеси се не одвијају једнако у свим ткивима, па неки органи старе брже од осталих.

Даља истраживања треба да покажу да ли је старење заиста одређено првим од два идентификована процеса и да ли се на основу мутација може закључити колико пута се ћелија поделила. Од будућих истраживања другог процеса очекује се да донесу нова сазнања о раку, превенцији и лечењу.

Приредила Александра Стојановић