Жене математичари кроз историју: Софија Коваљевска

Жена из нижих слојева друштва бавила се породицом, рађала децу и била супруга. Жене из виших слојева училе би француски који је био неопходан на аристократским баловима,  као и добро играње валцера.

И поред тога, Софији нису били доступни универзитети у Москви или Петрограду а у то време било је мало универзитета у Европи који су примали жене, девојке за студенте.

Софији Коваљевској је био најближи Универзитет у Швајцарској. Будући да младим и неудатим женама у то време није било дозвољено да путују саме, Софија се удала за младог племића Владимира Коваљевског.

Нови почетак

Започели су живот у Петрограду, где је Софија тајно посећивала предавања медицине, физике и математике.
Обоје су затим напустили Русију и њен супруг, који се бавио геологијом отишао је у Беч, а Софија у Хајделберг, где је студирала физику и математику. Овладавши знањем математике, Софија у Берлину упознаје тадашњнег највећег математичара професора Карла Вајерштраса (1815‒1897) који је предавао на Берлинском универзитету, где жене нису имале приступ.

Дуги, професионални однос тих врхунских математичара отпочео је тако што је Вајерштрас љубазно одбио молбу младе Софије да јој даје приватне часове, али на начин који је не би повредио. Наиме, дао јој је да реши неке математичке проблеме, уверен да она то неће моћи. Коваљевска је, међутим, без проблема решила задате проблеме и одушевила професора.

Звање професора

Универзитет у Гетингену додељује јој ванредан степен доктора математичких наука (1874), за рад „Прилог теорији диференцијалних једначина с парцијалним изводима".
Са супругом се враћа у Петроград, где не налази посао и због тога одлази у Шведску и тамо постаје прва жена професор на Стокхолском универзитету.

Чувени часопис Акта математика, који и данас излази, постаје њен други дом, а 1888. године побеђује на такмичењу Француске академије наука са радом : „Проблеми обртања чврстог тела око непокретне тачке".

Умрла је у 41. години од запаљења плућа, пошто је две године раније постала прва жена изабрана за дописног члана Царске академије наука у Петрограду.

Приредио Бранислав Гузина